Вести

Feb 13, 2018

Промоција 31. и 32. броја Изворника

Изворник је часопис чији је први број изашао из штампе 1984. као треће гласило установа културе у Чачку. Први је био Зборник Народног музеја (1969), други Градац Дома културе (1974). Основна замисао прве редакције Изворника о чему сведочи и сам назив, у саставу: проф. Др Јарослав Дашић, (председник), проф. књижевности и психолог Радојко Николић, директор Архива, историчар Милутин Јаковљевић и архивисти: Витомир Василић и Радош Ж. Маџаревић, била је да се у њему изричито објављује оригинална, до тада необјављена архивска грађа. Овакав концепт задржао се до данас. Први уредник Изворника и оснивач био је Милутин Јаковљевић, директор установе, најдуже  је на месту уредника,пуних осамнаест година била Зорица Матијевић, архивски саветник. Садашњи чланови редакције часописа Изворник су: архивски саветници Витомир Василић, Горан Давидовић, Зорица Матијевић, Вера Филиповић, др Љубинка Шкодрић; затим др Светислав Љ Марковић, др Илија Поповић, др историјских наука Љубодраг П. Ристић, председник редакције. Секретар редакције  је Зоран Маринковић.  Главни и одговорни уредник Лела Павловић.

У представљању 31. и 32. броја часописа Изворник, помогли су др  Биљана Вучетић, научни сарадник Историјског института Србије, чија је област истраживања историја Балкана, историја Срба у Турској, историја Србије у међународним односима крајем 19 и почетом 20. века; др Радмила Радић, научни саветник Института за новију историју Србије, област њеног интересовања : историја односа државе и верских заједница и историја Српске православне цркве у 20.веку; и др Љубодраг П. Ристић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, који истражује политику великих сила – посебно Велике Британије – према Кнежевини/Краљевини Србији и страних путописа (британских и француских) који говоре о Србији и српском народу током 19.века.

Др Биљана Вучетић, приказала је радове из оба броја Изворника  које се односе на период од двадесетих година 19.века до Великог рата. Посебно је повезала радове о политичким сукобима припадника различитих политичких опредељења, која се понављају без обзира на странку која је тренутно на власти. Нагласила је значај објављених пописа из прве половине 19.века за писање родослова, хроника места, затим докумената из живота сеоске општине у време Великог рата, као и радове из породичних архива и писама. Похвална примедба била је да стручно приређена документа прати и добар квалитет и дизајн часописа.

 Др Радмила Радић, говорила је о радовима који се односе на период од Великог рата до шездесетих година 20.века. У занимљивом осврту и поређењу архива са лабораторијом у којој се стичу сазнања на основу којих настају многобројни радови, како историјске, тако и привредне и културолошке садржине, закључила је да истраживачки радови не могу да настану компилацијом постојећих, него обавезним радом у архивима. Навела је значај приређених докумената о раду школа које више не постоје у Ивањици и Чачку, о петомајским изборима, затим о учешћу чачанске омладине у изградњи домовине, као и култури сећања. Питање које је поставила, јер добро познаје проблематику излажења часописа (била је уредник часописа Токови историје), да ли постоји могућност континуираног штампања часописа Изворник.

Др Љубодраг П. Ристић, као председник редакције часописа Изворник (од 2012) који је сарађивао у избору радова и давању стручног савета приликом писања, дао је свој приказ значаја објављивања архивске грађе, међу којима су и документа о власништву манастира, досијеима официра и  предлагању за највиша одликовања у Великом рату. Посебан део његовог излагања био је посвећен недостатку радова из архивистике, као добар пример навео је објављени рад у 31. броју часописа Изворник „Култура сећања и историјски извори“.

Објављени радови у 31 броју часописа Изворник:

  1. Радмила Радић, „Култура сећања и историјски извори“
  2. Р. Калајџић – Д. Вукићевић, „Из заоставштине кнеза Пожешке нахије – Васе Поповића“
  3. Оливера Милосављевић, „Полицијски извештаји Начелства округа рудничког за 1850.годину“.
  1. Радомир Ј. Поповић, „Документа из архиве Милутина Гарашанина о страначким борбама у Рудничком округу 1881-1883.године“
  2. Миломирка Аџић, „Ратни дневник Радомира К. Цвијовића август 1915 – јануар 1916.“
  3. Светислав Љ.Марковић, „Записници седница Наставничког већа и Школског одбора Више основне школе у Ивањици 1921-1923“.
  4. Никола Баковић, „Документи из личног фонда Војка Чвркића“
  5. Александар Николић – Светислав Љ. Марковић, “Петомајски парламентарни избори у Моравичком срезу у писмима др Божидара и др Драгиње Спасовић проф. др Михаилу Константиновићу“
  6. Мирослав Пурић, „Државна мешовита грађанска школа Чачак - први део (школска 1939/1940- 1941/1942)“
  7. Марија Крњајић, „Омладина Чачанског округа на изградњи Омладинске пруге Брчко -Бановићи ( 1946. година)“
  8. Александар  Савић , „Молба Ранисава М. Аврамовића за амнестију“

 

Објављени радови у 32 броју часописа Изворник:

1.Радојица Калајџић, Дејан Вукићевић, „Из заоставштине кнеза Пожешке нахије – Васе Поповића“(Тефтер од десетка еминлука у Драгачеву из 1818. године и Teфтeрa рaчки сeлa Пoжeшкe нaхиje зa 1830)

2. Лела Љ. Павловић, „Суђење због једног стола у Рудничком начелству 1890-1892.“

3. Милош Д. Матијевић,„Тапије (баштинке ) манастира  Никоље  1908 – 1911.године“

4. Радивоје Бојовић,„Предлози за одликовање орденом Карађорђеве звезде са мачевима официра Х пешадијског пука I позива за заслуге 1914.године“

5. Горан M. Давидовић, „Општина заблаћка у ратној 1915. години“

6. Миломирка Аџић,“Записи на маргинама ратног дневника“

7. Мирослав Пурић, „Државна мешовита грађанска школа Чачак. Други део (од школске 1942/1943. до гашења школе 1945. године)“

8.Марија С. Крњајић,„ Чачански средњошколци на изградњи Новог Београда (1949)“

9.Никола Баковић. „Конкурс за изградњу Спомен- парка у Чачку из 1962. године“

10. In memoriam Др Александар Николић (1921-2016)

 

ФОТОГРАФИЈЕ СА ПРОМОЦИЈЕ