Вести

Sep 26, 2020

РАЗВОЈ КОМУНИКАЦИЈА У ЗАПАДНОМ ПОМОРАВЉУ

У МЕЂУОПШТИНСКОМ ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ,

                        У ПЕТАК 25.СЕПТЕМБРА 2020.

                                  

                                   У 11 И 30 МИНУТА

                       

                                   ОКРУГЛИ СТО НА ТЕМУ

РАЗВОЈ КОМУНИКАЦИЈА У ЗАПАДНОМ ПОМОРАВЉУ

истраживање, прикупљање, вредновање и дигитализација архивске грађе

ПРОЈЕКАТ ЈЕ ПОДРЖАЛО МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РС

Носилац пројекта Међуопштински историјски архив Чачак

Предмет истраживања:

Речним токовима и саобраћајницама, својим кључним географским положајем у Србији и на Балкану и, посебно, својом историјом, Западно Поморавље је увек привлачило пажњу домаћих и иностраних истраживача. Посебно је значајно укрштање комуникационих праваца Исток – Запад (долина Западне Мораве) и Север – Југ (долина Ибра као највеће притоке Западне Мораве). Ово укрштање је током читаве историје често било одлучујући фактор како у трговинским, тако и у ратним и миграторним кретањима те тиме одређивало развој и судбину Западне и Централне Србије, па и ширих балканских простора. Проучавање утицаја комуникационих праваца и њиховог историјског развоја на укупни државни и друштвени развој, у тематском, методолошком и организационом смислу, представља сасвим нови истраживачко-научни пројекат.

Под развојем комуникација подразумева се, пре свега, развој саобраћаја од првих караванских путева који су, углавном, коришћени за превоз робе и људи, до савремених саобраћајница средином 20. века. Истовремено са изградњом саобраћајница и техничким усавршавањем њихове изградње, развијала су се и усавршавала превозна средстава. Модернизација друштва у 19. веку је у Србију донела нове облике комуникација кроз усавршавањње поштанског саобраћаја и увођење телеграфа и телефона.

У складу са модерним интердисциплинарним истраживачким поступком, који појмом комуникација обухвата и комуницирање међу људима, и потребама сагледавања промемна у језичкој комуникацији на овом подручју, пројектом ће бити обухваћене и комуникације унутар истог језичког говорног подручја и међу различитим говорним подручјима, што је посебно значајно због савременог периода диференцирања српскохрватског језика на нове националне језике. То значи да ће, кроз архивску грађу, бити разматрани, с једне стране, утицаји миграционих процеса на језик на истраживаном подручју те комуницирање староседелаца са дошљацима и са странцима. С друге стране, из историјске али и лингвистичке перспективе значајно је комуницирање путем преписке која је остваривана између појединдаца који су из различитих разлога одлазили ван истраживаног подручја, као и оних  који су, у ратним условима, били принуђени да буду далеко од својих домова

Разумљиво је да ће у оваквим истраживањима одређена пажња бити посвећена преплитању верских и идеолошких утицаја и то онако како су се та преплитања огледала у архивској грађи и личној преписци.

У сваком од ових случајева, прикупљање грађе значи прикупљање докумената насталих у комуникацији међу државним установама (закони, планирање и изградња саобраћајница и других комуникационих средстава – поште, телеграфа, телефона), у административној преписци појединаца са појединим надлештвима (кулук, учешће у изградњи, заузимање приватног земљишта планираног за саобраћајнице) као и у приватној преписци појединаца (писма, разгледнице, фотографије). Биће прикупљена и вреднована и грађа о исходиштима и начинима формирања нових националних језика и њиховим лингвистичким везама са говорним подручјем на коме су поникли.

            Стеченим знањима и искуствима из заједничког рада на пројекту младим истраживачима се преносе сазнања из прошлости те они постају активни учесници у прикупљању архивске грађе на терену. Истовремено илокална управа добија многа сазнања свих врста комуникација. Историографија постаје примењљива наука: 1 приступом проблему кроз информационе и комуникационе технологије 2.умрежавањем субјеката и ресурса академског сектора,сектора образовања и сектора управе стварањем инфраструктуре знања.

 

Циљ истраживања:

Оваквим истраживањем био би створен корпус грађе који би омогућио објективно и исцрпно истраживање процеса развоја саобраћаја и саобраћајница, као и развој модерних комуникација у Западном Поморављу.

Динамика истраживања:

1) одржавање једнодневног саветовања/округлог стола на тему „Архивска грађа о развоју комуникација у Западном Поморављу: процене и могућности истраживања“

2) архивска истраживања, евидентирање и прикупљање грађе из приватних збирки

3) архивска истраживања, евидентирање и прикупљање грађе из јавних институција

4) сумирање резултата и оцена постигнутог нивоа истраживања – дводневни округли сто

            5. публиковања извода из саопштења и

            6. публиковање истраженог (зборник грађе) 

            7. сумирања резултата (зборник радова).

 

 

            Учесници округлог стола су:

 

Лела Павловић, Међуопштински историјски архив Чачак

Тема: О пројекту "Развој комуникација у Западном Поморављу": питања, истраживања, проблеми, циљеви"

о неопходности мултидициплинарности (према листи учесника на пројекту) и дугорочности ради темељног истраживања, публиковања истраженог (зборник грађе) и сумирања резултата (зборник радова)

 

проф др. Миломир Степић, Институт за политичке студује, Београд

Тема: "Западно Поморавље - географски предиспонирана карика "попречног" интегрисања Балкана"

 

др Владета Петровић, Историјски институт, Београд

тема: "Развој комуникација у Западном Поморављу у средњем веку"

 

др Бојана Миљковић Катић, Историјски институт, Београд

"Парадокс истраживања комуникација на основу примарне грађе из прве половине 19. века"

 

др Љубодраг П. Ристић, Друштво "Свети Сава", Београд

Тема: "Путописи и сећања странаца као путоказ у истраживањима саобраћајница Западног Поморавља"

 

др Биљана Сикимић, Балканолошки институт САНУ, Београд

тема: "Комуникације Западног Поморавља: теренска истраживања и документација"

 

сарадници: професор Мила Лекић, и ученици Гиманзије Чачак ;

 професор др  Светислав Љ.Марковић, директор Регионалног центра за таленте

 Делфина Рајић, музејски саветник, Народни музеј Чачак и  историчари Међуопштинскогисторијског архива Чачак: архивски саветници: Зорица Матијевић, ГоранДавидовић, мр Оливера Милосављевић,  архивисти Марија Крњајић и Мирослав Пурић.