Вести

Feb 24, 2014

Промоција књиге "Београдски пашалук 1687-1739."

У Међуопштинском историјском архиву Чачак је представљена књига Београдски пашалук 1687 – 1739.аутора др Радмиле Тричковић,у издању Службеног глансика у оквиру Библиотеке Саборник.

Књига је објављена поводом обележавања два века Службеног гласника, који је наставио традицију Новина сербских,први пут објављених у Бечу, 1/13.августа 1813, чији је покретач био Димитрије Давидовић.

Београдски пашалук 1687-1739. је дело које је представљало праву револуцију у српској историграфији, одбрањено као докторска дисертација на Филозофском факултету 1977, настало великим делом коришћењем турске архивске грађе која је у целини необјављена и сасвим ограничено коришћена не само у нашој него и у турској и западној историографији. Радмила Тричковић је истраживала документа фондова у Архиву Председништва владе и Архиву Музеја Топкапи у Истанбулу, затим рукописне збирке у Београду и Сарајеву.

Историјски извори на османском језику, као што су кадијски сиџили, покрајинске финансијске, пореске, тимарске и царске књиге, неповратно су уништаване у свим ратовима Османске царевине и Аустрије до краја XVIII века. Повољна околност била је у томе што је управа Београдског пашалука, крајишке области Османског царства, била строго везана за центар, и што је услед тога, највећи број одлука, заповести и пресуда књижен у регистрима највиших Портиних инстанци, чији су регистри очувани готово у потпуном временском континуитету. С подручја Београдског пашалука још увек није пронађен ниједан кадијски сиџил, тако да није било могуће одмерити колико је грађа централне администрације као извор за многа питања исцрпна.

У историграфији је педесетих година XX века постављано питање да ли је Београдски пашалук постојао у организационо-административном систему Османске царевине? Прави одговор дала је Радмила Тричковић овим делом. Одлуку о уређењу покрајинске власти у Београду, Порта је донела у тренутку кризе крајем 1687, на крају пете године Великог –Бечког рата, који је почео унутрашњим војним сломом под Бечом, годину дана пошто су Турци изгубили Будим, дотле средиште граничног беглербеглука, коме је као једна од провинција припадао и Смедеревски санџак с Београдом. Оснивање Београдског пашалука се састојало у одлуци о прибирању остатака расуте будимске канцеларије и војске изгубљених градова на северу у Београду.

Књига обухвата организацију Београдског пашалука, догађаје који су претходили Великој сеоби Срба, живот раје и организовање хајдука, ратне недаће у којима се нашао српски народ између Османског и Хабзбуршког царства од краја XVII до средине XVIII века, и другу сеобу Срба 1737.

Било је добре воље и знања да се књига Балкански пашалук 1687-1739, приреди и објави од стране в.д. директора Службеног гласника проф. др Радоша Љушића, приређивача, др доцента Небојше Шулетић, који се бави изучавањем историје српског народа у новом веку, с ужим усмерењем на раздобље XVI–XVIII века на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду и уредника Саборника Борисава Челиковића, историчара, који је за стваралачки допринос у култури награђен златном значком Културно–просветне заједнице Србије, а за 25 приређених књига едиције Корени „Повељом Миле Недељковић“.

Вече је било посвећено једној великој научници, која је цео живот проучавала неистражени период прошлости српског народа, а није доживела да се штампају њена дела. Радмила Тричковић (1939-2011) је рођена у Трњанима код Пирота, завршила је студије оријенталне филологије на Филолошком факултету у Београду. Потом је две школске године провела на специјализацији у Каиру (1962-1964), после чега је 1965. уписала постипломске студије на одељењу историјских наука на Филозофском факултету у Београду. Одлично познавање турског и арапског језика јој је омогућило да већ у магистарском раду Организација управе у Беогрдском пашалуку после Београдског мира 1739. кроз велика врата закорачи у до тада готово непознати научни простор – Смедеревски санџак XVIII века, користећи до тада неистражене изворе Архива Председништва владе у Истанбулу и Архива Главне дирекције за катастар у Анкари.

Погледајте фотографије с представљања књиге.