Вести

Apr 21, 2015

Изложба "Аутографи познатих личности на документима Архива Југославије"

У просторијама Међуопштинског историјског архива у Чачку на дан 24. априла 2015. године отворена је изложба Архива Југославије,  Личности и потписи – аутографи познатих личности на документима Архива Југославије, аутора: Душана Јончића, Јелене Ђуришић и Драгоша Петровића.

Отворена је на дан када је на место првог управника Архивског средишта у Чачку постављена професорка и директорка Гимназије Маргита Радовић. Прошло је 67 година, Установа је мењала називе, територију над којом је вршила надзор, осниваче,  долазили су нови људи, али је делатност остала непромењена – заштита архивске грађе и документарног материјала на терену, њено преузимање и чување у депоу Архива и давање на увид јавности.

Тачније 22. априла 1948. на основу Наредбе владе ФНРЈ о привременом обезбеђењу архива, из марта месеца исте године,[1] основано је Архивско средиште у Чачку, заједно са још 15 других у Србији. Ове године тог дана била је свечана седница једног од оснивача Архива,  Скупштине Горњи Милановац у оквиру прославе 200 година од подизања Другог српског устанка, чија је  централна свечаност одржана 23.априла  у Такову, на месту где је Милош Обреновић изговорио чувени позив окупљеним устаницима на Цвети 1815.

О раду чачанског архива сведочи Извештај о стручном надзору комисије за вршење надзора над стручним радом архива у Србији, (март 2014) од 23. априла 2014. године, који је водила начелница Матичне службе Архива Србије, архивски саветник Вера Филиповић, и члан Комисије Вукадин Шљукић:

„Међуопштински историјски архив Чачак један је од најбољих архива у Србији. Архивски стручњаци у складу са свим архивским правилима раде на заштити, сређивању и обради архивске грађе. Такође прате све промене и препоруке у архивској струци, новине у домену информатичке делатности, активни су у стручним телима и комисијама које формира Архивистичко друштво Србије. Поред обављања редовних послова Архив ради и на промоцији архивске струке објављивањем разних стручних публикација и приређивањем изложби. Надамо се да ће наш детаљан извештај о обављању стручних послова и о резултатима које је Међуопштински истроијски архив Чачак остварио допринети да владајуће локалне и републичке структуре финансирају основне потребе као и сврсисходне пројекте Архива. Међуопштински историјски архив Чачак по систематизацији радних места предвиђа 17 радника а број запослених тренутно је 15. Да би се ефикасност рада са архивском грађом унапредила препоручујемо  да повећају број запослених у складу са постојећом систематизацијом радних места.“

Изложба Личности и потписи обухвата временски период од 1918. до 2006. године, од настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до нестанка Државне заједнице Србије и Црне Горе. Кроз четири поглавља: (Краљевина Југославија, Свет између два рата, Послератна Југославија и Свет после рата)  представљено је 156 личности са потписима. Приказани су владари, државници и политичари из Југославије и земаља широм света. Упоредо су дати документи са њиховим потписом и њихове фотографије. Изложбу допуњују кратке биографије личности и легенде докумената.

Представљени су различити  документи, од приватне преписке до званичних нотификација и порука које су државници међусобно размењивали, међународни уговори, акредитивна писма и одговори на њих, извештаји дипломата, страначка преписка. Документи потичу из фондова Двора Краљевине Југославије, Министарства иностраних дела/послова, Кабинета маршала Југославије, Кабинета председника Републике, Председништва СФРЈ, Председништва СРЈ, Савеза комуниста Југославије, збирке Милана Стојадиновића и Збирке фотографија. Архив Југославије је после 2006. године изгубио државу чија су најважнија документа временом налазила своје место у његовим депоима. Попут Османског архива овај архив постао је део историјског наслеђа. Повезан са кратким 20. веком, Архив Југославије је данас најважнија архивска установа за све истраживаче који проучавају савремену историју Јужних Словена и западних области  Балканског полуострва.

Аутографи остају као спомен на једно време, када су постојали лични секретари који су од заборава и за историју чували читаве архиве својих моћних шефова –председника влада, министара, монарха. Потписи су истраживачима јако важни као доказ изгледа рукописа јунака догађаја, често су слова из потписа најважнији доказ да је нека непотписана белешка на документу потекла од извесне политичке личности. Први потпис и фотографија на овој изложби је  Петра I Kарађорђевића, последњег краља Србије и првог владара новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, преко европских и светских владара до Герхарда Шредера, немачког канцелара. На основу приказаних личности и докумената може се лако  пратити дипломатска активност и значај који је  држава чија се документа чувају у Архиву Југославије  имала у датом тренутку и времену.

 Архив Југославије, који по значају фондова и дужним метрима које чува у својим депоима, представља једну од најважнијих културних и научних установа Србије, уједно је и члан Међународног архивског савета у коме  има статус члана „А“ категорије. Изложбу је отворио Миладин Милошевић, архивски саветник, директор Архива Југославије, признат  од стручне  јавности  као одличан познавалац свих служби архива, јер је после завршеног архивистичког течаја, прошао од послова надзора  и заштите архивске грађе ван архива до члана радних тела која су писала стручна упутства, правилнике, уредбе, којим су регулисани послови у области заштите архивске грађе. Некада члан Председништва Савеза архивских радника Југославије, секретар стручног архивистичког часописа Архивист, сада уређује часопис Архива Југославије, Архив и члан је редакције Историја 20. века. Успешна је и његова сарадња  са страним архивима. Посебно издвајамо конференције које је организовао Међународни архивски савет. Својим знањем и угледом који има међу архивистима  у земљи и иностранству (од Словеније, Босне и Херцеговине до Малезије и Алжира), од 2001. године када је постављен за заменика директора, а нарочито од 2006. када је именован  за директора, омогућава  да Архив Југославије свој статус у међународним оквирима стално подиже на виши ниво.



[1] Објављеноу : Службени  лист ФНРЈ од 27.марта 1948, бр.25.

 

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ С ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ.