Вести

Jun 2, 2015

"Српска револуција и обнова државности Србије"

У суботу, 6. јуна, у просторијама Архива отворена је изложба „Од устанка до устава“, поводом два века од Боја на Љубићу. 

Реч на отварању изложбе

Фотографије с отварања изложбе. 

У недељу 7. јуна 2015. године одржан је научни скуп „Српска револуција и обнова државности Србије – 200 година од Другог српског устанка“. Организатори конференције су Историјски институт у Београду и Међуопштински историјски архив у Чачку. Скуп је био међународног карактера, на коме је 16 учесника из Србије, Црне Горе и Русије презентовало своја истраживања којима су донели нова, али и продубили већ постојећа сазнања о Српској револуцији и изградњи модерне српске државе.

На почетку скупа, учеснике су поздравили градоначелник Чачка Војислав Илић, директор Историјског института Срђан Рудић и директорка Архива Лела Павловић. Елена Кудрјавцева и Радомир Поповић су се бавили спољнополитичким приликама у доба српских устанак, поготово улогом Русије у тим процесима. Бојана Миљковић Катић је донела нове податке о односу према заробљеним и пораженим војницима и цивилима током устанка, док је Недељко Радовановић изнео реферат о активностима српске црквене хијерархије у тим догађајима. Жарко Лековић се бавио ратним и дипломатским операцијама на територији Црне Горе и старе Херцеговине, док је Мирослав Павловић разматрао правни положај Смедеревског санџака у оквиру Османског царства. Љубодраг Ристић и Јелена Новаковић су истраживали виђење Српске револуције у очима страних посматрача и путописаца, док су Нино Делић и Милан Кутлешић то чинили уз помоћ аустријске штампе, односно британских дипломатских извештаја. Урош Шешум је с методолошког становишта анализирао могућности антропогеографије као помоћне историјске науке. Михаил Белов се бавио српским емигрантима у тадашњој Русији, док је Александра Вулетић представила значај пописа као историјског извора за проучавање ране модерне српске историје. На крају су локални историчари представили своје истраживања: Радивоје Бојовић о српској мисији Розелион-Сашаљског и Коцебуа, Ана Боловић о представама Таковског устанка у ликовној уметности, те Милош Тимотијевић о култури сећања на 1815. годину током епохе социјализма.

Сви радови презентовани на скупу биће објављени у посебном зборнику, чији се излазак најављује за крај ове или почетак следеће године. 

Завршна беседа на научном скупу. 

Програм и списак учесника научног скупа "Српска револуција и обнова државности Србије". 

Фотографије с научног скупа.