У МЕЂУОПШТИНСКОМ ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ, У ПЕТАК 25.СЕПТЕМБРА 2020. У 11 И 30 МИНУТА ОКРУГЛИ СТО НА ТЕМУ РАЗВОЈ КОМУНИКАЦИЈА У ЗАПАДНОМ ПОМОРАВЉУ
истраживање, прикупљање, вредновање и дигитализација архивске грађе
ПРОЈЕКАТ ЈЕ ПОДРЖАЛО МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РС
Носилац пројекта Међуопштински историјски архив Чачак
Предмет истраживања:
Речним токовима и саобраћајницама, својим кључним географским положајем у Србији и на Балкану и, посебно, својом историјом, Западно Поморавље је увек привлачило пажњу домаћих и иностраних истраживача. Посебно је значајно укрштање комуникационих праваца Исток – Запад (долина Западне Мораве) и Север – Југ (долина Ибра као највеће притоке Западне Мораве). Ово укрштање је током читаве историје често било одлучујући фактор како у трговинским, тако и у ратним и миграторним кретањима те тиме одређивало развој и судбину Западне и Централне Србије, па и ширих балканских простора. Проучавање утицаја комуникационих праваца и њиховог историјског развоја на укупни државни и друштвени развој, у тематском, методолошком и организационом смислу, представља сасвим нови истраживачко-научни пројекат.
Под развојем комуникација подразумева се, пре свега, развој саобраћаја од првих караванских путева који су, углавном, коришћени за превоз робе и људи, до савремених саобраћајница средином 20. века. Истовремено са изградњом саобраћајница и техничким усавршавањем њихове изградње, развијала су се и усавршавала превозна средстава. Модернизација друштва у 19. веку је у Србију донела нове облике комуникација кроз усавршавањње поштанског саобраћаја и увођење телеграфа и телефона.
У складу са модерним интердисциплинарним истраживачким поступком, који појмом комуникација обухвата и комуницирање међу људима, и потребама сагледавања промемна у језичкој комуникацији на овом подручју, пројектом ће бити обухваћене и комуникације унутар истог језичког говорног подручја и међу различитим говорним подручјима, што је посебно значајно због савременог периода диференцирања српскохрватског језика на нове националне језике. То значи да ће, кроз архивску грађу, бити разматрани, с једне стране, утицаји миграционих процеса на језик на истраживаном подручју те комуницирање староседелаца са дошљацима и са странцима. С друге стране, из историјске али и лингвистичке перспективе значајно је комуницирање путем преписке која је остваривана између појединдаца који су из различитих разлога одлазили ван истраживаног подручја, као и оних који су, у ратним условима, били принуђени да буду далеко од својих домова
Разумљиво је да ће у оваквим истраживањима одређена пажња бити посвећена преплитању верских и идеолошких утицаја и то онако како су се та преплитања огледала у архивској грађи и личној преписци.
У сваком од ових случајева, прикупљање грађе значи прикупљање докумената насталих у комуникацији међу државним установама (закони, планирање и изградња саобраћајница и других комуникационих средстава – поште, телеграфа, телефона), у административној преписци појединаца са појединим надлештвима (кулук, учешће у изградњи, заузимање приватног земљишта планираног за саобраћајнице) као и у приватној преписци појединаца (писма, разгледнице, фотографије). Биће прикупљена и вреднована и грађа о исходиштима и начинима формирања нових националних језика и њиховим лингвистичким везама са говорним подручјем на коме су поникли.
Стеченим знањима и искуствима из заједничког рада на пројекту младим истраживачима се преносе сазнања из прошлости те они постају активни учесници у прикупљању архивске грађе на терену. Истовремено илокална управа добија многа сазнања свих врста комуникација. Историографија постаје примењљива наука: 1 приступом проблему кроз информационе и комуникационе технологије 2.умрежавањем субјеката и ресурса академског сектора,сектора образовања и сектора управе стварањем инфраструктуре знања.
Циљ истраживања:
Оваквим истраживањем био би створен корпус грађе који би омогућио објективно и исцрпно истраживање процеса развоја саобраћаја и саобраћајница, као и развој модерних комуникација у Западном Поморављу.
Динамика истраживања:
1) одржавање једнодневног саветовања/округлог стола на тему „Архивска грађа о развоју комуникација у Западном Поморављу: процене и могућности истраживања“
2) архивска истраживања, евидентирање и прикупљање грађе из приватних збирки
3) архивска истраживања, евидентирање и прикупљање грађе из јавних институција
4) сумирање резултата и оцена постигнутог нивоа истраживања – дводневни округли сто
5. публиковања извода из саопштења и
6. публиковање истраженог (зборник грађе)
7. сумирања резултата (зборник радова).
Учесници округлог стола су:
Лела Павловић, Међуопштински историјски архив Чачак
Тема: О пројекту “Развој комуникација у Западном Поморављу”: питања, истраживања, проблеми, циљеви”
о неопходности мултидициплинарности (према листи учесника на пројекту) и дугорочности ради темељног истраживања, публиковања истраженог (зборник грађе) и сумирања резултата (зборник радова)
проф др. Миломир Степић, Институт за политичке студује, Београд
Тема: “Западно Поморавље – географски предиспонирана карика “попречног” интегрисања Балкана”
др Владета Петровић, Историјски институт, Београд
тема: “Развој комуникација у Западном Поморављу у средњем веку”
др Бојана Миљковић Катић, Историјски институт, Београд
“Парадокс истраживања комуникација на основу примарне грађе из прве половине 19. века”
др Љубодраг П. Ристић, Друштво “Свети Сава”, Београд
Тема: “Путописи и сећања странаца као путоказ у истраживањима саобраћајница Западног Поморавља”
др Биљана Сикимић, Балканолошки институт САНУ, Београд
тема: “Комуникације Западног Поморавља: теренска истраживања и документација”
сарадници: професор Мила Лекић, и ученици Гиманзије Чачак ;
професор др Светислав Љ.Марковић, директор Регионалног центра за таленте
Делфина Рајић, музејски саветник, Народни музеј Чачак и историчари Међуопштинскогисторијског архива Чачак: архивски саветници: Зорица Матијевић, ГоранДавидовић, мр Оливера Милосављевић, архивисти Марија Крњајић и Мирослав Пурић.