Под техничком заштитом подразумевају се све мере заштите у циљу продужавања века трајања оболелој и оштећеној архивској грађи. Услед бројних фактора који доприносе оштећењу и пропадању архивске грађе, већ при самом пријему грађе предузимају се одређене мере техничке заштите.
Архивска грађа у Депоу је заштићена од светлости, оптимална влажност ваздуха је између 50-60%, а температура између 12 и 24 степена. Новопримљена грађа би требало да пре смештаја у Депо прође кроз дезинфекциону комору, чиме би се спречила појава разних микроорганизама и процеса на грађи. Како у чачанском Архиву немамо такве могућности, преузету грађу остављамо у пријемни депо, односно у издвојеном делу ходника Депоа Уколико дође до оштећења грађе, врши се конзервација и рестаурација докумената . Архив у Чачку нема услова да врши поменуту радњу, већ оштећену и оболелу грађу шаље на конзервацију и рестаурацију Техничкој служби Државног архива Србије. Због кадровских и техничких немогућности, Архив у Чачку нема комплетну техничку службу заштите архивске грађе. При установи постоји само фото-лабораторија за микрофилмовање, буки скенер за скенирање матичних књига , скенери, плотер и копир апарат. Архив у Чачку поседује фотолабораторију где је омогућено репродуковање докумената и фотографија, формирање фототеке и организовање архивских изложби. Службом руководи Милета Р. Савић, фотограф и сниматељ.
Посебан вид заштите архивске грађе остварује се путем микрофилмовања докумената. Грађа се микрофилмује првенствено ради заштите у случају рата, као и да се оригинална и вредна документа заштите тиме што ће се истраживачима за коришћење давати микрофилмови, а не оригинали. Неопходно је набавити опрему да би успешно радили на микрофилмовању докумената.
Микрофилмовање архивске грађе обављало се према плану који је донет 1986. године. Приоритет у имали ретки документи из XIX века, затим најзначајнији фондови и збирке и ретке књиге.
Планом су обухваћени следећи фондови и збирке:
• Збирка Југословенског народног покрета “ЗБОР” 1936– 1944;
• Предстојништво градске полиције – Чачак 1941-1944;
• Збирка докумената четничког покрета Драже Михаиловића 1941-1944;
• Збирка докумената из НОБ 1941-1945;
• Начелство округа чачанског – Чачак и Начелство округа рудничког – Горњи Милановац 1839-1922;
• Градско поглаварство – Чачак 1934-1944;
• Збирка плаката.
У фото-лабораторији Архива микрофилмовани су фондови:
• Предстојништво градске полиције и Начелство округа рудничког,
• Дневник војводе Степе Степановића (1885 -1886),
• Дневник Милорада Протића (1944-1945) и
• Јеванђеље писано руком на пергаменту из Јежевице (средњи век).
Микрофилмовање је настављено и у следећим годинама према утврђеном плану снимана су документа друштвено–политичких организација са подручја Горњег Милановца, Лучана и Чачка.
Од 2006. уводи се дигитализација као савремени облик чувања архивске грађе. У току 2007/2008 Збирка црквених матичних књига која је преузета до почетка ХХ века је дигитализована. Преузимањем матичних књига из периода 1900-1917. са подручја града Чачка и општина Горњи Милановац и Лучани, фотограф Милета Р. Савић, је одмах започело њихово скенирање у фотолабораторији Архива на буки скенеру.
Поред микрофилмовања грађе и припремања архивских изложби, фото-лабораторија пружа услуге бројним корисницима грађе снимањем докумената и фотографија. При фото-лабораторији формирана је и сређена фототека, која се стално допуњава новим прилозима, картотека фотографија је скенирана и олакшано је претраживање и коришћење.
