У петак 14. новембра поводом Дана примирја у Великом рату, у организацији Историјског архива Крушевац, отворена је изложба Слике са балканског ратишта 1914-1918, аутора др Љубодрага П. Ристића и др Вацлава Штепанека.
На 40 изложбених паноа су представили избор фотографија и разгледница из фотодневника чешког официра Хинека Долежала, који је службовао у разним јединицама 19. корпуса аустроугарске војске. Све време свог ратног деловања на Балкану као официр на пословима рачуноводства и ликвидатуре Долежал је имао обавезу да фотографски документује и финансијски надокнађује штету начињену од стране војске.
У програму обележавања Дана примирја су учествовали: Ненад Соколовић, историчар, директор Историјског архива Крушевац који је пожелео добродошлицу колегама из Ниша, Новог Пазара, Чачка, као и сарадницима из других градских установа. Бојана Јовац, историчар, архивски саветник, навела је значајне датуме из историје страдања српског народа у Великом рату све до тренутка када је потписано примирје. Андријана Алексић, професор књижевности из крушевачког Архива, прочитала је говоре престолонаследника Александра Карађорђевића својим војницима и народу јула месеца 1914. године. Лела Павловић, историчар, архивски саветник, подсетила је да су аутори изложбе др Љубодраг П. Ристић и др Вацлав Штепанек уз уводне студије које прате изложбену поставку обрадили 200 фотографија и разгледница из фотодневника штапског официра Хинека Долежала. Аутори су приредили и истоимену студију у издању чачанског Архива : Слике са балканског ратишта 1914-1918. објављену у време вируса „Ковид – 19“ ( 2020). Захваљујући истраживчком раду обојице аутора добили смо студије: о Чесима и њиховом учешћу у Великом рату на обе сукобљене стране као и о српским и иностраним фотографима и фотографији као документу који најјасније сведочи о ратним збивањима. Фотографије Арчибалда Рајса (форензичар) и Аријуса ван Тинховена (лекар) су свету приказале страхоте ратних злодела аустроугарске, бугарске и немачке војске према српском цивилном становништву. Као најверније сведочанство фотографија је коришћена у борби за истину и разоткривање лажне представа о Србима као дивљачком народу, како су Немци и Аустријанци желели да нас прикажу после атентата у Сарајеву, 1914.године.
