Дешавања у Архиву

Међународно архивистичко саветовање у Нишу 7-9. октобар 2020.

Mar 5, 2020

ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВУ РАДОВА ЗА МЕЂУНАРОДНО САВЕТОВАЊЕ  „НИШ 2020“ КУЛТУРА СЕЋАЊА И ЗАБОРАВА – АРХИВИ ЧУВАРИ ПАМЋЕЊА

Поштоване/и,

Архивистичко друштво Србије уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, заједно са партнерима, Архивом Србије, Историјским архивом Ниш и Међуопштинским историјским архивом Чачак, организује Међународно архивистичко саветовање. Овим Вас позивамо да својим радовима учествујете у његовом раду. Саветовање ће се одржати у Нишу (Република Србија) од 7. до 9. октобра 2020. године.

Рок за пријаву тема је 01. април 2020. године.

Пријава теме треба да садржи:

Податке о аутору/ауторима (име и презиме, звање, установа у којој ради, e-mail, контакт телефон)
Наслов рада (великим словима)
Абстракт (до 500 речи)
Кључне речи (до 10 речи)
Обликовање текста:

– текст процесор Word,

– стил Normal, формат A4,

– фонт Times New Roman,

– величина фонтова – наслов 16, основни текст 12

Пријаве слати на адресу уредника зборника радова, Слободанке Цветковић – slobodankasasa@gmail.com.

Рок за доставу комплетних радова је 15. јун 2020. године.

Након закључења рока за доставу пријава, Редакција зборника ће одлучити о прихваћеним темама и о томе обавестити ауторе. Молимо Вас да поштујете дате рокове.

Завршени радови треба да буду обликовани према Упутству које се налази на сајту Архивистичког друштва Србије.

Радови би требало да буду објављени у Зборнику пре одржавања Саветовања у Нишу.

Теме конференције са предлозима подтемама:

Архивска служба- питања и одговори

  • Закон о архивској грађи и архивској делатности (2020) и његова примена условљена доношењем подзаконских аката, правилника, нацрти или већ усвојени подзаконски акти; утицај Закона на подизање квалитета превентивне заштите јавне архивске грађе;
  • Закон о култури – измене и допуне иусклађеност са Законом о архивској грађи и архивској делатности
    Разграничење или заједништво у раду архива, музеја, библиотека према важећим прописима;
  • Архивска грађа у библиотекама и музејима;
  • Примена Закона о заштити података о личности у архивима; усклађеност архивског законодавства, архивистичких прописа са Законом о заштити података о личности и Законом о доступности информација од јавног значаја (примена начела доступности архивске грађе, утврђивање временске дистанце);
  • Валоризација архивске грађе, проблеми идеолошке категоризације и ревалоризација и ревизија категорисане архивске грађе (фондова);
  • Валоризација фондова социјалистичког периода;
  • Категоризација стваралаца архивске грађе са посебним освртом на геодетску управу (земљишње књиге, тапије…) и судске органе, разматрање улоге и значаја архива у комуникацији са овим институцијама;
  • Искуства у сређивања и обради архивске грађе (мултидисциплинарни приступ)
  • Разграничење фондова у архивима, примена Упутства о формирању архивског фонда и Препоруке за разграничење. Посебан осврт на фондовe привредних друштава која су отишла у стечај и мењали власничку структуру, фондови друштветно-политичких организација, партијских организација, синдиката..;
  • Лични и породични фондови у архивима
  • Формирање збирки у архивима
  • Техничка заштита архивске грађе: од услова смештаја (зграде, депои, опрема) до микрофилмовања, дигитализације и стручности архивиста.
  • Микрофилмовање и дигитализација архивске грађе, законске обавезе архива;
  • Генеалошка истраживања и архиви, доступност информација за генеалошка истраживања, колико смо отворени, да ли нас прописи ограничавају;
  • Картотеке старих фондова и њихово коришћење;
  • Питање права на заборав које је уведено и Законом о заштити података о личности и европским законодавством, а сутра може бити сметња за очување архивске грађе о појединим личностима, етички однос према личним документима (коришћење личних докумената које имамо у архивима, писма, фотографије);
  • Проблем ванинституционалног прикупљања архивске грађе, посебно преко интернета и питање коришћења и обједињеног приступа документима које архиви, библиотеке, музеји и друге установе прикупљају;
  • Публиковање архивске грађе – између архивистике и историографије. Критички осврт на издавачку и изложбену делатност архива (проблеми категорисања архивских периодичних публикација – часописа, превелика продукција издања у архивској мрежи, одсуство јединствене методологије у презентовању архивске грађе у „изворницима“);
  • Размотрање иновација у изложбеној делатности, проблеми застарелости класичних изложбених метода и поступака у дигиталној ери;
  • Прикази архивске грађе, фондова и збирки у архивима који се односе на Други светски рат; односно Први светски рат;
  • Архиви и едукација – улога архива у ширењу знања и образовања. Сарадња са образовним установама, примери.

2. Електронски документ и улога архива у дигиталној трансформацији

  • Јединствени информациони систем АРХИС, имплементација и презентација проблема у његовој примени;
  • Технологија и софтвери отвореног кода, архивирање и евиденције;
  • Чување дигиталних података у архивима – искуства за депоновање дигитализованих фондова, употребљивост и претраживост;
  • Метаподаци уз дигитализоване документе;
  • Аутоматизација, дигитална доступност и етика;
  • Улога архива у дигиталној трансформацији и очувању меморије, примери;
  • Представљање и примена дигиталних платформи (ICARUS-а, Топотека, Monasterium) у архивској мрежи, Аудио-визулени архив и центар за дигитализацију САНУ, дигиталне колекције библиотека и музеја, и други примери коришћења дигиталних алата у презентовању архивске грађе;
  • Архиви и портал Е-управа, потреба, место и улога;
  • Дата центри и архиви

Молимо ауторе да шаљу оригиналне радове који до сада нигде нису објављивани и који представљају њихов лични допринос задатој теми. У супротном, исти неће моћи бити прихваћени.

Аутори радова као и сви заинтересовани за учешће на саветовању биће о свему благовремено обавештавани преко веб сајта Архивистичког друштва Србије (www.arhivistickodrustvosrbije.org.rs ) и електронском поштом.

За Архивистичко друштво Србије

Лела Павловић, председник