Аутор изложбе и каталога ЧАЧАК, ТРОН ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ 1831-1934, Милош Матијевић, завршио је Турски језик на Филолошком факултету у Београду, ради као архивиста у обновљеном Архиву Српске Православне Цркве на сређивању архивске грађе, а као рођени Чачанин, поклонио је ову несвакидашњу изложбу своме граду, у каталогу је записао:
„Документа која се приказују на овој изложби до сада никада нису излагана. Истраживачи и шира јавност до сада нису имали могућност да се сретну са овим историјским изворима, па смо због тога покушали да приредимо документа која у најбољем светлу могу да прикажу живот Српске цркве њеног односа са народом , тешкоћа које су заједно пролазили и славе коју су заједно пронели. Међу експонатима се могу наћи спискови свештенства, статистике манастира и цркава, извештаји централних епархијских тела, преписка епископа са другим архијерејима и свештенством, коресподенција са световном влашћу, молбе за помоћ, али и преписка епископа са својим личним пријатељима. Без обзира на назив изложбе, аутор није желео да се ограничи само на Чачак као административно седиште Жичке епархије, већ су изложена и документа која се односе на локалну историју околних градова, која заслужују једнаку пажњу због своје велике историјске вредности .“
Изложба ЧАЧАК, ТРОН ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ 1831-1934. је уједно и прича о епископима који су столовали Чачку. Архивиста Архива СПЦ Милош Матијевић, у свом обраћању укратко је испричао о сваком од њих: први који је хиротонисан у Цариграду и који је пренео центар епископије из Ужица у Чачак, Никифор Максимовић, који је обновљену чачанску цркву осветио 6.септембра 1834. и по изричитој кнежевој жељи посветио Вазнесењу Христовом. Јоаникије Нешковић, на епископском трону наследио је Никифора Максимовића 1854. преместио је седиште у Карановац и успешно обновио манастир Жичу. После смрти владике Јоаникија Нешковића 1873. године изабран је једногласно од Архијерејског сабора српске цркве за епископа Ужичке епархије Вићентије Красојевић, који је поред својих обавезао радио на прикупљању и преписивању народних старина и архивских докумената. Епископ ужички Корнелије Станковић управљао је епархијом непуне две године и за то време епархија мења име у Епархија жичка (26.јуна 1884). Од 1886. до 1889.епископ жички је Никанор Ружичић, који је столовао у Карановцу, али се по документима, како наводи аутор изложбе, може закључити да је већина аката писана у Чачку. Следећи на епископском трону био је Сава Бараћ, познатији као Сава Дечанац, који је учествовао у ослободилачким ратовима 1876-78, а потом и у раду Берлинског конгреса. Сава Дечанац је на катедри Епархије жичке провео пуне 24 године, па је највише архивске грађе сачувано из његовог периода. Николај Велимировић епископ жички био је само годину дана и на сопствени захтев одлази у Охридско -Битољску епархију. Последњи епископ који је столовао у Чачку био је Јефрем Бојовић, који је започео последњу обнову цркве Вазнесења господњег у Чачку. Његову одежду и митру добили смо за потребе изложбе, уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа Жичког Јустина, и добром вољом свештенства Храма Вазнесења Господњег.
Приказана документа су из фондова Архива Српске Православне Цркве, и приватне колекције „Панчић“ (Српске цркве и манастири на сгарим разгледницама). Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве, кратким историјатом подсетио је присутне на пионирски рад који свакодневно улажу његове колеге на сређивању и разврставању вредне архивске грађе.
Црквени хор Храма Вазнесења Христовог у Чачку, духовном музиком оплеменио је церемонију отварања изложбе „ЧАЧАК, ТРОН ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ1831-1934 “ уз благослов Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Чачани имају прилику да први виде изложбу докумената коју је аутор Милош Матијевић посветио свом родном граду а коју су градоначелник и градски већници Чачка подржали.
Уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа Жичког Господина Јустина који је на трону једне од најважнијих епархија Српске православне Цркве, изложбу је отворио Слободан Јаковљевић, јереј Храма Вазнесења Господњег у Чачку.