Књига др Дарка Гавриловићa Мит о непријатељу. Антисемитизам Димитрија Љотића је објављена у Библиотеци „Саборник“ која објављује дела из, културне историје, помоћних историјских наука, историје уметности, етнологије и археологије. Написана на основу архивске грађе Архива Југославије, Војног архива, Историјског архива Београда, и архивске грађе Јеврејског историјског музеја у Београду, стилски уједначена, занимљиво конципирана стварањем паралеле између светских, европских и српских примера односа према Јеврејима, од античких времена до Другог светског рата, о чему говоре наслови поглавља; 1. Стварање политичког мита о непријатељу- Јевреј непријатељ човечанства; 2. Политичка мобилизација антисемитизма код српских политичара од краја 19.века до краја Другог светског рата; 3. Светска јеврејска влада – место и значај јеврејске завере у политичкој делатности Димитрија Љотића 3. Љотићев однос према капитализму и демократији као јеврејским полугама моћи; 4. Јудеомасонерија-непријатељ из редова светске елите на западу у политичкој активности Димитрија Љотића; 5. Љотићева антикомунистичка представа Јевреја као јудеобољшевика; 6. Јеврејство – библијски противник хришћанских народа у антисемитској политичкој пропаганди Димитрија Љотића. Следе Закључак, Регистар личних имена; Литература и биографски подаци о аутору. Књигу су за штампу препоручили рецензенти : академик Љубодраг Димић; дописни члан САНУ Мира Радојевић; др Предраг Ј. Марковић и др Саша Марковић .
Мит о изабраном народу, мит о обећаној земљи , изабраном вођи– спаситељу , су теме из Библије које су злоупотребљене за потребе свакодневне политике и придобијање маса. Пронађен је народ који је у време Христа оцењен као издајнички, фашисти су ту идеју још више потенцирали али ће прави холокауст кренути са немачким национал социјализмом, њихови су противници постајали Сотона, антихрист, Сотонина војска. Јевреји су још у средњем веку означени као главни кривци за несреће које су задесиле Европу, тако су они били означени као кривци за наводно тровање воде, што је довело до појаве куге која је побила једну трећину европског становништва. Као што је легендарна звер из Ликије, Химера састављена од козе, лава и змије демонско биће, тако је и Јеврејин склопљен од неспојивих; Маркса (представника интелектуалног социјализма , али никада није позивао на уништење неистомишљеника); Ротшилда (централне фигура раног периода модерног финансијског доба али није дириговао светском економијом); и Фројда (који је створио тезу о сексуалности у људском животу али није позивао на блуд и разврат младе хришћанке). Ова тројица Јевреја добили су истакнуто место у завери против читавог човечанства. Мит о непријатељу давао је легитимитет убијању другог , мит о смрти ,величао је сопствену жртву и смрт , били су су основа масовних политичких покрета који се јављају између два светска рата.
О књизи, коренима антисемитизма у свету, Југославији и Србији, о Димитрију Љотићу, говорили су ;уредник три билбиотеке Службеног гласника Борисав Челиковић, који је истовремено подсетио која су издања објављена у библиотеци „Саборник“ током 2108. Други говорник, др Небојша Петровић, доцент на Високој школи за комуникације у Новом Саду, дао је своје виђење догађаја у време Дугог светског рата у окупираној Србији, и како су се два ослободилачка покрета: партизани и четници супростављали политици Димитрија Љотића и његовој политичкој групацији „Збор“ која је била очити присталица националсоцијалистичке идеологије. Аутор је закључио да је потребно отворено говорити о фашистичкој идеологији која је била прихваћена од малог броја припадника српског народа који су прихватили идеје Димитрија Љотића и његове политичке групације ЗБОР, јер се можемо похвалити покретима који су се отворено борили против фашизма и нацизма.
Др Дарко Гавриловић, редовни професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. Др Гавриловић је и директор Центра за историју , демократију и помирење са седиштем у Новом Саду који је члан Алијансе за историјски дијалог на Универзитету Колумбија у Њујорку и Европске научне мреже Сећање и солидарност са центром у Варшави. Учествовао је на конференцијама и семинарима у Сједињеним америчким државама , Немачкој , Аустрији, Шпанији, Италији, Румунији региоу , водио је три међународна научна пројекта и био учесник још неколико међународних пројеката као и на више пројеката у земљи. У Босни и Херцеговини био је саветник „ЕУРОКЛИО“ организације европских историчара. Добитник је Награде Светих Ћирила и Методија за допринос изучавању словенских културних веза, коју додељује Славистичко коло Филолошког факултета Универзитета у Лођу. Добитник је и награде коју студенти Природно –математичког факултета додељују најбољем професору 2012. Написао је велики број књига које су нашле свој пут до шире читалачке публике: Стјепан Радић и Срби 1871-1918;Стазама српске културе од краја XVIII до почетка ХХ века; Светлост и тама савременог света 1775-2000; Удари судбине –политички митови 20. века; У вртлогу национализма, Исусов лик у историји културе; Заточеници митова национализма и комунизма – свет и Југославија, Буђење Европе –од антике до краја средњег века, аутор је и универзитетског уџбеника Цивилизација и културе 1450-2000. Са другим ауторима написао је Митови национализма и демократија; Митови епохе социјализма, енциклопедију Иилустрована историја света.
Ко је био Димитрије Љотић? Рођен је 1891. од оца Владимира који је био народни посланик у српском парламенту , председник општине Смедеревои генерални конзул Србије у Солуну, и мајке Љубице која је била од рода кнеза Станоја из Зеока. Димитрије Љотић је учествовао у Првом светском рату, унапређен је у поручника и командира чете. По завршетку рата постављен је на железничку станицу Бакар као командир, где је 1919.угушио штрајк железничара који су организовали комунисти да спрече доставу муниције против Мађарске совјетске републике. Демобилисан је 1920. оженио се и добио троје деце. После женидбе је положио адвокатски испит у Београду. Поред адвокатуре бавио се организовањем земљорадничких задруга. У Влади Петра Живковића, краљ Александар Карађорђевић га је поставио за министра правде. Нису прихваћени његови предлози о изборима, зато је убрзо поднео оставку и почео да се бави окупљањем истомишљеника. На шесту годишњицу увођења Шестојануарске диктатуре 6.јануара 1935, основао јеЈугословенски народни покрет познатији као ЗБОР скраћеницу од „Здружена борбена организација рада“.
После избора 1935. када су Димитрије Љотић и ЗБОР освојили свега 1 % гласова, заврбовалису га нацисти, без знања многих чланова ЗБОРА. Сарадници Алферда Розенберга су се обавезали да ће финансирати ЗБОР ако у Краљевини Југославији буде водио пронацистичку политику. После окупације Југославије 1941. Немци су му предлагали да оснује своју владу, он је одбио и предложио генерала Милана Недића за место председника владе. Током рата, Љотић је био особа од највећег немачког поверења.Био је начелник за морал у Српском добровољачком корпусу, страначкој војсци ЗБОРА чији су припадници по њему називани љотићевци. Димитрије Љотић је погинуо 1945.у аутомобилској несрећи у Словенији.