У четвртак, 16. марта 2017. године, у Међуопштинском историјском архиву промовисана је књига Делимира Стишовића Заблаћка Балуга и околина.
Хроника Заблаћка Балуга и околина аутора Делимира Стишовића написана је на 287 страна, подељена је у четири поглавља: ЖИВОТ ЉУДИ У ПРОШЛОСТИ И ПОДАЦИ О СЕЛУ; ИЗ АРХИВСКИХ ДОКУМЕНАТА; РОДОСЛОВИ ФАМИЛИЈА И ПОРОДИЦА И ПРИЛОЗИ. Књига је објављена захваљујући пренумератима и дародавцима, који су пажљиво пописани, у издању Међуопштинског историјског архива Чачак.
Аутор је захваљујући сугестијамa рецензената проф. др Илије В. Поповића и проф.др Светислава Љ. Марковића, приказао све значајније податке неопходне за упознавање Балуге заблаћке, користећи не само архивску грађу него и истраживање на терену, при чему је нарочиту пажњу обратио на досељавање породица у балушку равницу. Посетио је свако домаћинство по два а неке и три пута, и тако оставио тренутно стање о житељима, пореклу и породичним приликама.
Балуга је равничарско насеље које се налази између реке Западне Мораве и пута Чачак – Краљево, спада у села хетерогеног типа, због деценијског и вековног досељавања и мешања са староседеоцима. Укупно је обрадио шездесет и три фамилије, што је највећи и назаначајнији домет који ова књига доноси. Своју оцену о књизи и стваралаштву Делимира Стишовића дали су рецензенти. Проф.др Светислав Љ. Марковић, професор Високе техничке школе у Чачку је дао генезу насељевања села Балуге, као и порекло родова који су се ту настанили, разликујући начин живота становника из брдско –планинског подручја и староседелаца балушке равнице. Док је други рецензент, проф. др Илија В. Поповић, дао приказ књиге и значај хроника села за садашње и будуће генерације, посебно поглавље о пореклу и родослов фамилија (од 116 до 229 стране).
У промоцији су учествовали и Сретен М. Караклајић,привредник, ђак Делимира Стишовића и у ченик IV разред Гимназије у Чачку, Игор Топаловић који је читао делове из поглавља Из архивских докумената. У музичком делу , учествовао је Драгољуб Дуде Лукић свирајући на усној хармоници.
Делимир Стишовић, рођен је у селу Брезови код Ивањице, основну школу учио је у Катићима и Приликама, гимназију у Чачку. Завршио је студије српскохрватског језика на Вишој педагошкој школи у Београду потом руског језика и књижевности, да би касније дипломирао на Филолошком факултету у Београду.
Прво је радио у ОШ Мићо Матовић у Катићима, потом прелази у ОШ „Милица Вучетић“ у Трнави где остаје до краја радног века. Предавао је српски и руски језик, осам година обављао је послове директора школе (од 1974-до 1982), затим се вратио у наставу у истој школи. Наставио је да учи, као стипендиста Завода за међународну научну, просветну , културну и техничку сарадњу Србије био је на усавршавању руског језика на Московском универзитету „Ломоносов“ и на Педагошком универзитету „Херцен“ у Лењинграду. Био је члан Извршног одбора Славистичког друштва Србије.
За допринос развоју библиотекарства добио је награду „Нолита“ и Културно-просветне заједнице Србије 1983.
Са др Ранком Симовићем написао је монографију „Школство у Трнави“ . Аутор је обимне књиге о родном крају „Четири фамилије из Брезове,“ објавио је и Српско-турски ратови 1876-78.у руској штампи, као и хронике села Брезова под Мучњем; Пресека под Мучњем и Чемерницом (2007. са проф.др Срећком Ћурчићем); 2009.објавио је хронику Мочиоци, родослов Петровићи из Љубића 2010 ; Маскова под Јавором и Мучњем 2014, са Миланом Р. Милошевићем објавио је Шареник (2005) и Братство Караклаје из Шареника 2012.