У Међуопштинском историјском архиву Чачак, 17.октобра одржан је 18. састанак Подружнице Друштва архивиста Србије за архиве чија су средишта у: Ужицу, Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Јагодини и Чачку. Гости су били колеге из Зајечарског архива.
На дневном реду било је разматрање иницијативе за наставак рада Архивистичког друштва Србије, преко кога би била решавана стручна, организациона, финансијска и законодавна питања.
За рад и развитак историјских архива у Србији од примарног је значаја делатност стручних организација архивских радника, некад Друштва архивских радника Србије (1954), а од 2010. Архивистичког друштва Србије.
Друштво архивских радника Србије основано је 1954, у тренутку када се кубурило са архивским зградама и архивским кадром, тако да је задатак Друштва био да преко изложби (Недеље архива) упозна грађанство са значајем и циљем постојања архива у Србији, да подстакне свест код политичких чинилаца да увиде значај документа и да изнађу решење за смештај архивске грађе. Стручна знања стицана су првенствено практичним радом, а од 1950. и на архивистичким течајима. Друштво архивских радника је утицало на обезбеђење положаја и улоге архива – од назива – државни или историјски архив или државни историјски архив, дошло се до њиховог карактера и статуса управне или научно културне установе. Делатност архива усмерена је на документа која се односе на прошлост једног друштва, ближу или даљу. Они су стога историјски архиви, за разлику од тзв. оперативних архива – регистратура.
Расправљало се о усклађивању ценовника са ценовником матичне куће, Архивом Србије, који је објављен је у Службеном гласнику бр.33/2013. за накнаду услуга које архиви врше на својој територији. Директно повезано је питање стечајних управника, њихов однос према архивској грађи и регистратурском материјалу предузећа у којима воде стечај, времену које протекне од његовог постављања до тренутка обраћања надлежном архиву.
Министарство културе је до 2004. финансирало архиве у Србији, када су Законом о рачуноводству пребачени на финансирање локалне самоуправе. Како су општинске управе међу собом (архиви имају надлежност на територији више општина) решиле овај важан проблем за функционисање установа: договором или уговором.
У Чачанском архиву, септембра месеца 2006. усвојена је Одлука о организовању установе за Међуопштински историјски архив за општине Чачак, Горњи Милановац и Лучани, коју су истовремено усвојиле све три Скупштине оснивача. Међусобна права, обавезе и одговорности у вршењу оснивачких права регулисана су 2007. Уговором о регулисању међусобних права, обавеза и одговорности оснивача (Чачак, Горњи Милановац и Лучани) у коме је одмах прецизирано да именовањње и разрешење директора, чланове управног и надзорног одбора, сагласност на акт о систематизацији радних места, као и потписиовање колективног уговора, врши општина Чачак у име сва три оснивача, као и да целокупан износ финансирања предвиђен годишњим планом рада обезбеђује у пуном износу а да остале општине процентуално (70% Чачак, Милановац 20% и Лучани 10%) уплаћују накнадно на рачун општине Чачак.
Као предлог Подружнице за Награду Златна архива из „Фондације Александар Арнаутовић“, предложили смо једногласно колегу Миладина Милошевића, в.д. директора Архива Југославије. Сложили смо се да његова импресивна радна биографија и његов однос према колегама из других архива заслужују ово вредно признање.