Техничка заштита

Под техничком заштитом подразумевају се све мере заштите које се предузимају у циљу продужавања века трајања оболелој и оштећеној архивској грађи. У неким архивима (Архив Србије, Историјски архив Београда) формирана су одељења техничке службе при одељењима за заштиту архивске грађе. Техничку службу чине: фото–лабораторија, конзервација и рестаурација и књиговезница.

Услед бројних фактора који доприносе оштећењу и пропадању архивске грађе, већ при самом пријему грађе предузимају се одређене мере техничке заштите.

У Депоу, где се чува грађа, оптимална влажност ваздуха је између 50-60%, а температура између 12 и 24 степена C, а читав Депо је заштићен од утицаја светлости. Новопримљена грађа пре смештаја у Депо пролази кроз дезинфекциону комору, чиме се спречава појава разних микроорганизама и процеса на грађи. Уколико дође до оштећења грађе, врши се конзервација и рестаурација докумената. Архив у Чачку нема услова да врши поменуту радњу, већ оштећену и оболелу грађу шаље на конзервацију и рестаурацију Техничкој служби Архива Србије. Због кадровских и техничких немогућности, Архив у Чачку нема комплетну техничку службу заштите архивске грађе. При установи постоји само фото-лабораторија за микрофилмовање и ксерокс апарат за копирање грађе.

Посебан вид заштите архивске грађе остварује се путем микрофилмовања докумената. Грађа се микрофилмује првенствено ради заштите у случају рата, као и да се оригинална и вредна документа заштите тиме што ће се истраживачима за коришћење давати микрофилмови, а не оригинали.

Архив у Чачку поседује фотолабораторију за микрофилмовање којом је омогућено репродуковање докумената и фотографија, формирање фототеке и организовање архивских изложби. Службом руководи Зоран Милошевић, мајстор фотографије Фото савеза Србије и међународног звања АФИАП (Артист ФИАП-а).
При фото-лабораторији формирана је и сређена фототека, која се стално допуњава новим прилозима.

Микрофилмовање архивске грађе обавља се према плану који је донет 1986. године. Приоритет имају ретки документи из XIX века, затим најзначајнији фондови и збирке и ретке књиге.

Планом су обухваћени следећи фондови и збирке:

  • Збирка Југословенског народног покрета “ЗБОР” 1936– 1944;
  • Предстојништво градске полиције – Чачак 1941-1944;
  • Збирка докумената четничког покрета Драже Михаиловића 1941-1944;
  • Збирка докумената из НОБ 1941-1945;
  • Начелство округа чачанског – Чачак и Начелство округа рудничког – Горњи Милановац 1839-1922;
  • Градско поглаварство – Чачак 1934-1944;
  • Збирка плаката.

У току 1986. године у фото-лабораторији Архива микрофилмовани су фондови:

  • Предстојништво градске полиције и Начелство округа рудничког,
  • Дневник војводе Степе Степановића (1885 -1886),
  • Дневник Милорада Протића (1944-1945) и
  • Јеванђеље писано руком на пергаменту из Јежевице (средњи век).

Микрофилмовање је настављено и у следећим годинама према утврђеном плану. У 1987. започет је рад на микрофилмовању грађе друштвено–политичких организација са подручја Горњег Милановца, Лучана и Чачка. Од 2006. уводи се дигитализација као савремени облик чувања архивске грађе. У току 2007/2008 збирка црквених матичних књига је дигитализована. Поред микрофилмовања грађе и припремања архивских изложби, фото-лабораторија пружа услуге бројним корисницима грађе снимањем докумената и фотографија.