Међуопштински историјски архив за град Чачак и општине Горњи Милановац и Лучани има задатак да брине о архивској грађи и документарном материјалу на територији која је у називу установе.
До оснивања установе, архивска грађа је била је изложена масовном уништењу. Посебно су по њу били погубни чести ратови и окупације. Али и у миру њен опстанак није био осигуран. Уобичајени немар и нехат, те одсуство свести о значају архивске грађе за научне и културне потребе, били су узроци њеном даљем пропадању, уништењу и нестајању.
У одсуству организоване заштите архивске грађе, која је на овом подручју трајала све до 1948. године, нестала су скоро сва значајна документа из периода XIX века. Отуда Установа из тог периода располаже са веома малом количином архивске грађе. Неколико најстаријих докумената, који се односе на почетак XIX века, сачувани су само из љубави према историјском наслеђу од стране ретких појединаца. Организована заштита архивске грађе на подручју ове установе почиње 22. априла 1948. године, када је основано Архивско средиште у Чачку. Територијална надлежност установе у оснивању простирала се на срезове : љубићко – трнавски, драгачевски, жички, таковски, љишки, моравички и студенички. Први руководилац установе је била Маргита Радовић, професор чачанске Гимназије и директор Женске гимназије .
Од оснивања установа је носила називе: Архивско средиште од 1948. до 1955, Градска државна архива од 1955. до 1956, Историјски архив од 1956. до 1977, од 1977. до 2011. Међуопштински историјски архив за општине Чачак, Горњи Милановац и Лучани, последња промена извршена је 2011. у Међуопштински историјски архив за град Чачак и општине Горњи Милановац и Лучани.
У складу са административно – територијалним променама вршен је пренос права и дужности оснивача, као и надзор над радом Архива. Права и дужност оснивача вршили су: Народни одбор општине Чачак, Народни одбор среза Чачак, Скупштина среза Краљево и Скупштина општине Чачак. Од половине 1977. до почетка деведесетих година, право и дужности оснивача су заједнички вршиле општине Чачак, Горњи Милановац и Лучани. Почетком деведестих до 2003. године то право је имало Министарство за културу Републике Србије. Од 2003. године сва оснивачка права пренета су на Скупштину Општине Чачак, а тиме и обавеза финансирања делатности установе. Године 2006. скупштине Чачка, Горњег Милановца и Лучана, донеле су истоветну Одлуку о организовању Установе. Потписивањем Уговора 2007. преузеле су право и обавезу оснивача да финансирају рад и програм Установе у размери 70 % град Чачак, 20 % Горњи Милановац и 10 % Лучани.
Архив је смештен у згради бившег Начелства Округа чачанског, која је подигнута (1875- 1877) године, налази се у улици Господар Јованова 2. У приземљу зграде су депои са архивском грађом, а на спрату радне просторије, библиотека са читаоницом, фотолабораторија и галерија архива. Зграда у којој је смештен Архив, проглашена је за културно добро 11. фебруара 1974. пет година касније за културно добро од великог значаја.
Стручном оспособљавању и перманентном усавршавању радника у архивској струци доприносили су: Државни архив Србије, Архивско веће Србије, Заједница архива Србије, савези друштава архивских радника Србије и бивше СФРЈ, Архивистичко друштво Србије, као и гласила “Архивист” и “Архивски преглед”. Облици кроз које се одвијало стручно оспособљавање и вршила изградња јединствене медотологије рада у архивима су: архивистички течајеви, стручни испити, семинари и саветовања по одређеним стручним питањима.
Од оснивања установе до данас (1948-2025) заштиту архивске грађе на овом подручју вршило је укупно 46 и први запослени, хонорарни управник Маргита Радовић. Стручно оспособљена су 38 радника и то 18 са високом, 4 са вишом, 15 са средњом, и 9 са нижом стручном спремом. Тренутно Архив у Чачку има 14 запослених, од којих директор са звањем архивског саветника, два архивска саветника, једног вишег архивисту, двојицу архивиста, једног вишег архивског помоћника прве врсте, једног вишег архивског помоћника, три архивска помоћника, два економска техничара и једног помоћног радника.
Запослени од 1948. до 2025: Маргита Радовић, хонорарни управник; Софија Топаловић, Зорка Блажевић, Радомир Станић, Драга Радосављевић, Милутин Јаковљевић, Лепосава Пантелић, Милка Милосављевић, Милун Ковачевић, Драгољуб Станковић, Милица Пауновић, Вук Петронијевић, Драгољуб Суботић, Драгица Крговић, Младен Стефановић, Миланка Савковић, Миљана Лучић, Владимир Ранђеловић, Драгиша Пешић, Витомир Василић, Радош Маџаревић, Бранка Пешић, Миленија Стевановић, Зоран Милошевић, Срђан Петровић, Jелена Каличанин, Зоран Маринковић, Зорица Матијевић, Снежана Лазовић, Мирослав Лазовић,Лела Павловић, Миломирка Аџић, Биљана Пешић, Душанка Гавран, Јасминка Кнежевић, Горан Давидовић, Љиљана Николић, Оливера Милосављевић, Радосава Плавшић, Душица Ружичић, Марија (Танасковић) Крњајић, Гордана Драгићевић, Мирослав Пурић,Никола Баковић, Саво Ковачевић, Никола Рајић, Милета Савић.
Архив у Чачку је за свој допринос у развоју архивистике добио највише признање из те области, награду „Даница Гавриловић“, (1988) и награду из Фондације Александра Арнаутовића „Златна архива” (2004. и 2019)
Два пута је добијао награду из фонда Ђурђа Јеленића за издавачки подухват године у области архивистике и историје (2001 и 2002), и четири пута награду „Даница Марковић“ Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“(2006, 2009, 2012. и 2016) за издавачки подухват године. Културно – просветна заједница Србије доделила је Међуопштинском историјском архиву за град Чачак и општине Горњи Милановац и Лучани ..за нарочите резултате остварене у раду на ширењу културе… Изузетну Вукову награду за 2020. годину
Поред највиших признања из струке, Архив је добитник највиших награда општина на чијим територијама има надлежност као и разних удружења са којима је сарађивао. Према Статуту Архива органи управљања установом су директор, Управни одбор и Надзорни одбор.
Директор установе је Лела Павловић, дипломирани историчар, архивски саветник.
