Међуопштински историјски архив у Чачку има задатак да се брине о архивској грађи и регистратурском материјалу на територији града Чачка и општина Горњи Милановац и Лучани. Стручно је повезан са матичном кућом Архивом Србије у Београду.
До оснивања установе, архивска грађа на подручју била је изложена масовном уништењу. Узроци су били различити и многобројни. Посебно су по њу били погубни чести ратови и окупације. Али и у миру њен опстанак није био осигуран. Уобичајени немар и нехат, и то од стране свих, те одсуство свести о значају архивске грађе за научне и културне потребе, били су узроци њеном даљем пропадању, уништењу и нестајању.
У одсуству организоване заштите архивске грађе, која је на овом подручју трајала све до 1948. године, нестала су скоро сва значајна документа из периода XIX века. Отуда ова установа из тог периода располаже са веома малом количином грађе. Неколико најстаријих докумената, који се односе на почетак XIX века, сачувани су само из љубави према њима од стране ретких појединаца. Организована заштита архивске грађе на подручју ове установе почиње 22. априла 1948. године, када је основано Архивско средиште у Чачку. Територијална надлежност установе у оснивању простирала се на срезове : љубићко – трнавски, драгачевски, жички, таковски, љишки, моравички и студенички. Први руководилац установе је била Маргита Радовић, професор чачанске гимназије.
Од оснивања установа је носила називе: Архивско средиште од 1948. до 1955, Градска државна архива од 1955. до 1956, Историјски архив од 1956. до 1977, од 1977. до 2011. Међуопштински историјски архив за општине Чачак, Горњи Милановац и Лучани, последња промена извршена је 2011. у Међуопштински историјски архив за град Чачак и општине Горњи Милановац и Лучани.
У складу са административно – територијалним променама вршен је пренос права и дужности оснивача, као и надзор над радом Архива. Право и дужност оснивача вршили су: Народни одбор општине Чачак, Народни одбор среза Чачак, Скупштина среза Краљево и Скупштина општине Чачак. Од половине 1977. до почетка деведесетих година, право и дужности оснивача заједнички вршиле су општине Чачак, Горњи Милановац и Лучани. Почетком деведестих до 2003. године то право је имало Министарство за културу Републике Србије. Од 2003. године сва оснивачка права пренета су на Скупштину општине Чачак, а тиме и обавеза финансирања делатности установе. Године 2006. Скупштине: Чачка, Горњег Милановца и Лучана, донеле су истоветну Одлуку о организовању Установе. Потписивањем Уговора 2007. преузеле су право и обавезу оснивача да финансирају рад и програм Установе у размери 70 % град Чачак, 20 % Горњи Милановаџ и 10 % Лучани.
Архив је смештен у згради бившег Начелства округа чачанског, која је подигнута 1877. године, у улици Господар Јованова 2. У приземљу зграде су депои са архивском грађом, а на спрату радне просторије, библиотека са читаоницом, фотолабораторија и галерија архива. Зграда у којој је смештен Архив, проглашена је за културно добро великог значаја, 11. фебруара 1974. године.
Стручном оспособљавању и перманентном усавршавању радника у архивској струци доприносили су: Архив Србије, Архивско веће Србије, Заједница архива Србије, савези друштава архивских радника Србије и бивше СФРЈ, као и заједничка гласила “Архивист” и “Архивски преглед”. Облици кроз које се одвијало стручно оспособљавање и вршила изградња јединствене медотологије рада у архивима су: архивистички течајеви, стручни испити, семинари и саветовања по одређеним стручним питањима.
Од оснивања установе до данашњих дана, заштиту архивске грађе на овом подручју вршило је 41 стручно оспособљених радника, од тога : 15 са високом, 4 са вишом, 13 са средњом, 2 са нижом стручном спремом и 7 помоћних радника. Тренутно, Архив у Чачку има 15 стално запослених радника, од тога директора са звањем архивски саветник, 2 архивска саветника, 3 виша архивиста (од којих једна колегиница има звање магистра историјских наука), 1 архивисту, 1 виши архивски помоћник прве врсте, 1 виши архивски помоћник, 1 мајстор фотографије са светским звањем AFIAP , 2 архивска помоћника, 1 економски техничар и 2 помоћна радника.
За свој допринос у развоју архивистике, Архив у Чачку је добио највише признање из те области, награду “Даница Гавриловић “, 1988. године и награду “Златна архива” 2004. године.
За своју издавачку делатност два пута је добијао награду из фонда Ђурђа Јеленића, за издавачки подхват године у области архивистике и историје, награду Даница Марковић за издавачки подухват године међу чачанским издавачима, 2007 и 2010. Поред највиших признања из струке, Архив је добитник бројних награда од стране разних удружења са којима је сарађивао, као и највиших награда општина на чијим територијама има надлежност.
Према Статуту Архива од 28. септембра 2007. године, органи управљања установом су директор, Управни одбор и Надзорни одбор. Директор установе је Лела Павловић, дипломирани историчар, архивски саветник.