РАЗГОВОР О КЊИЗИ

ПРИЛОЗИ ЗА ПРИВРЕДНУ ИСТОРИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СРБИЈЕ: ХИПЕРИНФЛАЦИЈА И ПОСТХИПЕРИНФЛАЦИЈА

Редактори проф.др Ђорђе Ђукић и проф.др Александар Живковић,

Издавач:Економски факултет Београд, 2018.

Књига која се излаже критичком суду научне јавности обрађује нека од најзначајнијих питања везаних за економска и монетарна кретања у СР Југославији и Србији у последњој декади 20. и почетком 21. века. Представља монографију националног значаја; њу је припремила група релевантних аутора који су се у научној и/или стручној равни бавили овим питањима, били не само сведоци него већина њих и актери у књизи анализираних процеса. Књигу је припремио колектив аутора, након одржаног округлог стола под истим називом на Економском факултету у Београду, 20. октобра 2017. године, у организацији Катедре за економску политику и развој, а на иницијативу проф. др Ђорђа Ђукића.

Аутори три поглавља под насловом: „Распад монетарног система и хиперинфлација; „Реални сектор и банке пре и после хиперинфлације“; „Погледи из перспективе социолога и књижевника“;и три прилога монографије су: проф. др Ђорђе Ђукић; проф. др Вук Огњановић; др Милан Ковачевић; проф. др Петар Ђукић; проф. др Славенко Гргуревић; проф. др Божо Драшковић; др Милан Шојић; проф. др Стеван Деветаковић; Милан Милошевић; проф. др Бранко Васиљевић; проф. др Стојан Дабић; проф. др Слободан Цвејић; Бранко Кукић и академик Часлав Оцић.

Књига представља први покушај у домаћој литератури да се на обухватан начин, на једном месту, оцене: прво, економске и социјалне последице разорне хиперинфлације у СР Југославији и Србији, с нагласком на први талас првобитне акумулације капитала кроз присвајање дужничке одбити по основу узетих кредита код банака; друго, талас редистрибуције дохотка кроз стечај (који још није окончан) четири највеће банке у Србији 2002 – Беобанке, Београдске банке, Инвестбанке и Југобанке и приватизацију предузећа која су била њихови дужници; треће, талас редистрибуције дохотка по избијању светске финансијске кризе 2008. године, кроз крах презадужених приватних предузећа и пропаст банака с већинским државним власништвом. Посебна пажња је посвећена одговорности друштвених елита за економске и социјалне последице наведених процеса. У социолошкој равни анализирани су механизми функционисање клијентелистичког (буразерског) капитализма у Србији и његове последице. Из документационе грађе књиге се види које становиште су заступали поједини економисти, пре свега они на јавним функцијама и за које одлуке су гласали. Дакле, индивидуална одговорност се не може избећи.

Посебна вредност књиге проистиче из чињенице да своје налазе и ставове износе не само економисти већ и по један социолог, писац и новинар. Сви аутори текстова су били актери процеса и у својим јавним наступима су благовремено указивали на негативне последице у привреди и друштву пре и после хиперинфлације и предлагали решења која би те последице ублажела или минимизирала. Владајуће политичке елите углавном нису прихватале њихове предлоге. Доказ за то су објављени радови на које се позивају приликом изношења својих судова са садашње временске дистанце од  четврт века. Тиме су допринели неговању културе сећања и елиминисању могућности фалсификовања дела привредне историје Југославије и Србије у будућности. Прилози у књизи представљају сведочанства о битним догађајима који су предодређивали судбину земље.

Рецензенти књиге су познати југословенски и српски економисти: проф. др Млађен Ковачевић, проф. др Благоје Бабић и проф. др Владимир Гречић, такође сведоци анализираних судбоносних догађаја из привредне историје Југославије и Србије.

Јавно представљање књиге Прилози за привредну историју Југославије и Србије: хиперинфлација и постхиперинфлација,редактори проф.др Ђорђе Ђукић и проф.др Александар Живковић. Издавач: Економски факултет Београд , 2018.

Уводна реч: академик Часлав Оцић, председник Одбора за економске науке.

Четвртак, 5.септембар 2019.у 13 сати, Међуопштински историјски архив Чачак