Хинек Долежал, СЛИКЕ СА БАЛКАНСКОГ РАТИШТА 1915-1918, приредио је Вацлав Штепанек, поговор приредио др Љубодраг П. Ристић,у издању Међуопштинског историјског архиваЧачак, на 170 страна, књига која је изашла из штампе априла 2020.
Изложба Слике са балканског ратишта 1914-1918. Ратни фото-албум чешког официра Хинека Долежала је настала на основу публикације која је штампана у време пандемије корона вируса, уз финансијску подршку Министарства културе и информисања РС. Због немогућности да проф. др Вацлав Штепанек, који је приредио књигу, дође у Србију, остала је до данас ван очију јавности. о Основни подаци за књигу СЛИКЕ СА БАЛКАНСКОГ РАТИШТА 1915-1918, Хинека Долежала, су изашла је у издању Међуопштинског историјског архива на 170 страна плус шест војних карата. Приредио је проф.др Вацлав Штепанек, поговор је написао др Љубодраг П. Ристић, графички обликовала Снежана Ђанковић, обраду фотографија урадио Зоран Милошевић, превод са чешког проф.др Катарина Митрићевић Штепанек, превод резимеа на немачки Соња Краузе, превод резимеа на енглески Миљана Протић, лектуру и коректуру извршио професор Слободан Николић, штампана у Штампарији Мајсторовић у 300 примерака.
У представљању књиге учествовали су др Љубодраг П. Ристић и аутор др Вацлав Штепанек. Изложбу је отворила проф.др Мира Радојевић, дописни члан САНУ.
Доц. Вацлав Штепанек, (у Чешкој Републици звање доцент је највише после јединственог звања професор) обавља дужност управника Института славистике Филозофског факултета Масариковог универзитета у Брну, у коме су утемељена и балканолошка истраживања. У разноврсној педагошкој делатности В. Штепанека, нарочито издвајамо да је био лектор чешког језика на Универзитету у Београду 1996–2002. године. И сада одржава блиске научне контакте с колегама из неколико научних институција у Србији, учествује на научним скуповима и објављује радове у Србији. Приредио је и уредио више издања у вези са чешко-српским односима Из свог боравка у ратној Југославији објавио је збирку извештаја и размишљања Белешке из периода бомбардовања. Године 2011. објављена је обимна монографија Југославија – Србија – Косово. Поред тога, аутор је сам или (најчешће са Либором Jаном ) коаутор једанаест монографија о историјском развоју јужноморавских општина. Године 2010. добио је награду Франтишек Александар Зах од представника Јужноморавског округа за животни допринос и развој чешко-српских односа.
Др Љубодраг П. Ристић, написао је поговор под насловом „Фотографије Хинека Долежала као документ с друге стране фронта“, у коме закључује, како је реткост да се „у српској историографији нађе опус фотографија ратног фотографа који је, током читавог рата, био с друге стране рова, у редовима непријатељске, аустроугарске, немачке или бугарске војске“. Стога Ристић сматра да је објављивање фотографија Х. Долежала у српском издању „изванредна прилика да се домаћој публици скрене пажња и на ту страну“.
Професор др Мира Радојевић, дописни члан САНУ, отворила је изложбу Слике са балканског ратишта.Ратни фото-албум чешког официра Хинека Долежала. Подсетила је присутне на страдање српског народа у Великом рату, на злодела непријатеља у тадашњој Краљевини Србији. Ниједна прича о првом великом светском сукобу, не може без навођења патњи кроз које је становништво једне мале и храбре земље преживело, како у отаџбини, тако у изгнанству, тако и у заробљеништву. Фотографије које је ставио у свој ратни фото-албум, Хинек Долежал, спадају у салонске, јер су се приказале свакодневни живото народа на Балкану.
Др Вацлав Штепанек је од Алеша Махала, истакнутог чешког еколога, добио на увид фотографски дневник његовог деде Хинека Долежала( 30. јул 1880–13. јун 1938), одмах му је било јасно ,да се ради о делу које је јединствено и у чешкој и у српској средини. Фото- дневник се састоји од умешно увезаних 97 картона 34 x 24 цм – садржи, на којима је јвише од 300 фотографија свих локација на западном Балкану, где је у време Великог рата аустроугарска војска водила борбе. Аутор дневника био је на бојном пољу током целог рата. Он је за њега почео у зиму 1914. године у Босни, на српској граници, где је његова јединица била стационирана и није учествовала у борбеним дејствима. Потом је октобра 1915. кренула у поход преко Шумадије и Новопазарског санџака, а јануара 1916. јуришала на Ловћен, затим наставила против италијанских јединица у Албанији и заузела албански Скадар и Драч. Одатле је, после извесног затишја у борбама, аутор дневника наставио поход са својим корпусом преко Елбасана према Охридском језеру, на јужни, Солунски фронт, против француске Источне армије. Крај рата дочекао је у славонској Ораховици, где је био премештен маја 1918. године.
Његов аутор, штабни официр у разним јединицама 19. корпуса аустроугарске војске, имао је све време свог ратног деловања на Балкану као официр на пословима рачуноводства и ликвидатуре обавезу да фотографски документује и финансијски надокнађује штету начињену од стране војске.
Долежал је у свој фотодневник уврстио и разгледнице његов избор је и његов путопис: Мостар, Коњиц, Тузла, Сарајево, Власеница, Рогатица, Вишеград, Ужице, Чачак (са више разгледница), Бока Которска, Игало, Цетиње и, највише, Скадар. Посебну вредност за друштвену историју имају разгледнице на којима су улице и базари пуни људи и жена.