У Међуопштинском историјском архиву Чачак 20.јула 2017. године приказан је историјско документарни филм  Велимира Стојановића „Краљевски топ – историја српске круне“, који је снимљен поводом две стотине година од смрти Вожда Карађорђа (25-26.јул 1817). Поред Велимира Стојановића, редитеља, у стварању четрдесет петоминутног филма учествовали су :Драган Марковић који је написао сценарио, Јелена Николић, као  асистент режије и наратор , Маријан Цветановић је био музички уредник,  Душан Стојановић је извршио лектуру текста, Влада Милијић, се побринуо за дизајн звука док је бригу о финансијама водио  продуцент Предраг Николић. Пројекцији филма присуствовали су :  редитељ и монтажер филма, Велимир Стојановић;   проф.Маријан Цветановић, музички уредник филма и Дејан Дабић, редитељ, филмски критичар, уредник филмског програма Нишког културног центра који је дао стручни суд о филму.

После мајског преврата, убиства српског краљевског пара Драге и Александра Обреновић, 29.маја1903. дошло је до промене династије. Народна скупштина прогласила је кнежевића Петра Карађорђевића за српског краља. Крунисање краља Петра I, је било припремано од јуна1903 до 21.септембра1904. Задужен за краљевске исигније, изглед круне Карађорђевића, био је архитекта Михаило Валтровић, директор Народног музеја који се бавио истраживањем српске средњовековне уметности. Валтровић је имао пет предлога, краљ Петар је изабрао мотив двоглавог орла.  Осим тога, Петров захтев је био да се круна излије од „Карађорђевог топа“, са циљем да се  успостави веза између симбола државности и оруђа којим је та државност стечена. Тачније, одсечена је десна ручица с цеви топа ( изливен 1812), која је имала облик делфина. Круна је израђена у радионици браћеАндреа и Жака Фализа из Париза, по нацрту Михаила Валтровића. Освештана je дан пре крунисања у Саборној цркви у Београду

Краљ Петар I Карађорђевић је био једини нововековни крунисани владар обновљене Србије. Круна краља  Петра  I осим бронзе, има позлату, емајл и синтетичко драго камење.  Чувана је у дому Карађорђевића од 1904.до 1915.када је три године била закопана у Призрену испод зграде Богословије. Између два светска рата била је изложена у Дворској капели, а за време Другог светског рата  била је скривена у манастиру Жичи. Од 2005.се налази у власништву Историјског  музеја Србије.

Документарни филм „Краљевски топ – историја српске круне“, је на најбољи начин уз одличну монтажу и звук испричао филмским језиком историјске чињенице које  до сада нису биле предмет филмских стваралаца.

Само шест месеци после светске премијере у Паризу, Београђани су јуна месеца 1896. видели покретне слике. Први снимци Београда били су дело странца и  први филм о нама  „Крунисање Краља Петра I 1904“, снимио је или наручио  г.  Арносд Мјур  Вилсон, адвокат, фотоаматер и почасни српски конзул.  Београђани су 1908. добили први стални, „Гранд биоскоп” у хотелу „Париз“, власништво хотелијера Светозара Боторића. Три године касније 1911. господин  Боторић, завршава снимање првог домаћег играног филма „Карађорђе” или „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа”. Режију је потписао Чича Илија Станојевић, филм је премијерно приказан 17. новембра 1911. године. Први српски филм снимљен је у доба кад је тек откриван Холивуд. Ово данас чувено предграђе Лос Анђелоса, тада још није ништа значило у свету филма.