Међуопштински историјски архив Чачак је поводом Дана државности Србије изложио у холу скупштинске сале у Горњем Милановцу фототипско издање Сретењског устава из 1835. (и неколико докумената и фотографија чачанског архива) које је Архив Србије објавио 2004. године, поводом двеста година од Првог српског устанка и почетка стварања нововековне српске државе.
Устав је саставио Димитрије Давидовић, кнежев секретар и уредник Новина сербских. Донет је 15. фебруара 1835. Иако суспендован после мање од месец дана, он је представљао круну борбе за обнову српске државе која је започела скупом у Орашцу на Сретење , 2/14.2. 1804. Ово издање Сретењског устава јединствено је по томе што се први пут објављује рукопис Устава у свом изворном облику (што ће рећи да је верно оригиналу по свом изгледу и величини). Изазов истраживачима су и печати и потписи којима су народни представници оверили овај особени правни споменик.
Оригинални рукопис овог капиталног сведочанства српске историје чува се у Архиву Србије од 1901. у Збирци издвојених докумената, са изузетком периода окупације земље. Написан је на папиру, формат 31,6 х 44, 2 цм и повезао га је Глигорије Возаревић први књиговезац и штампар обновљене Србије, 2. марта 1835. у Крагујевцу. На жалост за време немачке окупације (1941-1945) оригинални повез је знатно оштећен, те је документ потом укоричен кожним повезом.
Устав је имао 14 глава, 142 члана – започиње назнаком о државној територији Кнежевине која је недељива а организована је по окрузима, срезовима и општинама. Утврђене су и боје националне заставе: црвено светла, бела и челикасто-угасита и грб: крст на црвеном пољу у сваком делу крста су огњила окренута ка крсту, около се налази венац који уоквирује цео грб. Целокупна власт је у рукама кнеза који је света и неприкосновена личност. Он заједно са Државним саветом доноси законе, има извршну власт, и моћ апсолутног вета. Кнеза наслеђују потомци или браћа. Врло је занимљиво да је овај Устав унео је наслеђивање по женској линији уколико нема мушких наследника. Сто народних депутата који су чинили Скупштину, добили су буџетско право одлучивања. Судска власт је самостална и одвојена од извршне и имала је три нивоа: окружни, Апелациони (велики) и једно одељење Савета, који је био највиша судска инстанца.
Плаћање пореза утвђено је одсеком, одједном на годину дана, забрањено је ограђивање и присвајање шума, омогућена је лична и имовинска сигурност, укинут је кулук, сем уколико се граде мостови и путеви. Државни савет је највећа тековина Сретењског устава.
Први потписник Сретењског устава био је Милош Т. Обреновић, књаз Сербски, следе његова браћа: Јеврем и Јован Обреновић, за њима 11 депутата окружја Рудничко-чачанског: Сретен Јевтовић из Заграђа, Марко Стефановић из Клатичева, Јован Којовић из Прањана, Вукосав Симеуновић из Темника, Марко Добросављевић из Трепче, Михаило Радојевић из Самаила, Сретен Новаковић из Карановца (Краљева), Марко Ћосић из Паковраћа, аксентије Пантелић из Дучаловића, Петар Јовановић из Зеока, Стеван Матовић из Брезове.
Капетани: Марко Ракић-Качерски, Сима Аџемовић – Моравско-руднички, Стефан Ерић – Трнавски, Лазар Тошић – Студенички, Петроније Андрејевић – Црногорски, Петар Лазаревић Моравско-подибарски, Милован Недељковић – Драгачевски, Сава Станојевић – Новоселски и Илија Поповић- председатељ Суда.
Од свештенства за окружје Рудничко: Сава Николајевић – Прота Моравички, Јанко Михаиловић – прота Драгачевски, Гаврил Нинковић – прота Студенички, епископ Ужички Никифор Максимовић.