Друштво Свети Сава основано је 1886. у веку који је најавио идеју народности, доба полета и националног буђења српског народа. После ратова за ослобођење, добијања независности(1878), несрећног српско бугарског рата, у народу готово заборављеног, оснивање друштва је показало да долази време у коме би требало да утихну ратне трубе а запевају песници и огласе научници.
Први председник, професор Велике школе, Светомир Николајевић, имао је подршку владе Милутина Гарашанина. Државна политика била је да се Друштво Свети Сава помогне и подстакне његов рад, прве године (1886-1891) су остале познате као златно доба, у коме су званични органи Краљевине Србије, Министарство просвете и црквених дела и Министарство спољних послова активно сарађивали и финансијски помагали Друштво Светог Саве, што је резултирало великим интересовањем грађанства како да учествује у раду, тако и у подизању Дома Друштва (1890). После прве фазе чланови Друштва настављају своју родољубиву мисију, разни фондови и задужбине су такође помагали његов рад све до 1941.
Обнављање Друштва 1994.било је време када је престала да постоји федерација у којој су први пут сви Срби били у једној држави, када је трајао грађански рат у Хрватској , Босни и Херцеговини. У Србији је успешно преброђена највећа инфлација у историји човечанства, али су услови у којима се живело и радило били неповољни како због ригорозних санкција тако и због великог броја избеглих Срба из ратних подручја.
Часопис „Братство“ у временском интервалу од педесет година ( 1887-1941, са прекидом од 1912. до 1918) изашло је у 32 свеске, од поновног покретања (1997) објављено 20 бројева „Братства“.Упредстављању јубиларног броја учествовали су: академик Злата Бојовић, главни и одговрни уредник; Душан Зупан,председник и Душан Петровић, песник и члан редакције. Објављени радови у 20 броју часописа „Братство“
Томислав Јовановић, Савина ластавица“
Злата Бојовић, Двадесет година обновљеног Братства
Трибина Друштва „Ћирилица, рукопис, писаћа машина, интернет “:
Вања Станишић, Ћирилица између истока и запада
Градимир Аничић , Српски језик у медијима данас
Жозеф Иван Лончар, „Ћирилично писму у тржишним комуникацијама“
Трибина о Балкану :
Радивоје Радић, Балканско полуострво у Византијском царству- Кратак осврт “
Бошко Сувајџић , Усмени Балкан – пут који путује (путописни извори 15-19.век)
Јелена Јоковић, Српске принцезе -османске султаније (биографије Оливере Лазаревић и Маре Бранковић)
Наташа Анђелковић, Карневал идентитета у Дневнику о Чарнојевићу и Мојој песми Милоша Црњаског,
Наташа Кљајић, Симовићев Имотски кадија- загонетка умрлог женика.
Тања Ракић, Визија дубровачке прошлости у сликарству Марка Мурата.
Ђорђе Перић, Добротворни концерт Енглескиње Анабеле Мек Доналд за помоћ Србима на Косову (децембра 1907)
Саша Недељковић, Друштва „Кнегиња Љубица“ на Косову(1899-1941)
Миро Вуксановић, Десет векова српске књижевности.Поводом седмог кола Антологије
Рубрика Срби у свету:
Душан Зупан, Срби у Далмацији, уводни текст,
Софија Божић, Срби у Далмацији, (од насељавања, на прелазу 8.у 9. до 20.века)
Милојко Будимир, Преглед и стање црквених објеката на подручју далматинске епархије,( 90 цркава)
Светозар Ливада, Судбини Книна.
Данко Перић ,Српске судбине: Академик Јован Рашковић, несмењиви вођа Далматинских и свих других Крајишких Срба
Из старог “Браства”: Митар Влаховић, Неки погребни обичаји у Ибарском Колашину.
Помеником је у 20.броју Братства одата почаст тројици преминулих угледних чланова Друштва, др Александру Милошевићу председнику Друштва Свети Сава (2002- 2010), и академицима: Драгољубу Живојиновићу и Петру Влаховићу, дугогодишњим члановима Уређивачког одбора часописа. Извештај за 2015. донео је преглед рада и деловања Друштва као и Светосавску беседу домаћина славе Малише Станојевића.
Последњи прилог је Библиографија објављених радова у претходних 19 бројева обновљеног Братства.