Друштво ”Свети Сава”, најстарије активно српско грађанско друштво. Ове, 2016. године, навршиће се 130 година постојања и рада и 22 године од послератне обнове, о Савиндану 1994. године у Народној билиотеци Србије.
Циљеви су ширење просвете и културе, неговање ”националног осећања врлине” и вредности светосавске традиције, као и култа Светог Саве у српском народу.
Задаци су издавање пригодних књига, годишњег часописа БРАТСТВО, сарадња са школама и црквама, организовање редовног Светосавског конкурса за ученике основних и средњих школа у Србији, Српској, региону и расејању, ширење пододбора Друштва у Србији и српској дијаспори.
Жеља је стварање могућности за стипендирање српске омладине из земаља ван Србије.
О томе које личности воде Друштво, као и о свему шта оно ради, можете се детаљније обавестити на страницама http://www.sveti-sava.org.rs/.
Рад Друштва Свети Сава и часопис Братство (XIX) 24.марта 2016. у библиотеци архива представили су:
-Душан Зупан, председник Друштва, новинар и дипломата
– др Љубодраг П. Ристић, члан Управног одбора Друштва, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ
-проф. др Злата Бојовић, главни и одговорни уредник часописа Братство, дописни члан САНУ
-Тања Ракић, асистент на Филолошком факултету у Београду
-Душко М. Петровић, члан Савета Друштва и Уређивачког одбора часописаБратство, члан Удружења књижевника Србије.
Председник Друштва “Свети Сава” Душан Зупан говорио је о историјату овог најстаријег активног грађанског удружења данас у Србији. Он је подсетио на улогу коју је у Србији деветнаестог века имао Светомир Николајевић, оснивач Друштва. Николајевић, политичар и професор Велике школе, био је једно време председник српске владе, али и министар унутрашњих послова, градоначелник Београда, члан Српске краљевске академије, посланик у Грчкој. Друштво је имало моралну али и значајну материјалну подршку свих друштвених структура – од Двора, владе и цркве, преко богатих грађана-добротвора какви су били Ђорђе Вајферт, Никола Спасић и Лука Ћеловић, па све до чиновника, занатлија и сељака широм тадашње Србије.
Поред просветне активности, Главни одбор Друштва је сматрао издавање књига једним од својих најважнијих задатака, како би се идеје Светосавља, неговања националне врлине и традиције још више учврстиле.
Данашње Друштво “Свети Сава” настоји да следи циљеве својих предратних претходника, тим пре што су историјске околности довеле до тога да поново знатан део српског народа живи ван своје матице. Поред просветних и културних циљева, Друштво се залаже за очување и афирмацију ћирилице као и за очување традиционалних вредности српског народа у новим историјским, економским, културним и технолошким условима. Такође, Друштво сматра да треба достојно сахранити пепео Николе Тесле, у складу са православним обичајима.
“Ови и други циљеви били би лакше оствариви када би држава вратила имовину која је Друштву одузета после Другог светског рата. То би био значајан подстицај његовим активностима, као што се надамо да ће и та грађанска класа, која је била не само наш ослонац, већ је и универзални ослонац демократије и слободне речи, стати на ноге и доживети – не само економски, него и културни, морални и сваки други препород”, рекао је Душан Зупан.
Проф. др Злата Бојовић, рођена је и школовала се у Београду. Историчар књижевности, Њена докторска теза јеБарокни песник Петар Канавеловић, редовни професор на Филолошком факултету је постала 1988. Од 1991. до 1995. била је управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Засновала је и од 1994. предавала је предмет Увод у јужнословенске књижевне студије. Уредник је часописа Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор и Братство; члан је уредништва часописа Књижевност и језик, члан је управе Међународног славистичког центра. Основна област књижевноисторијског рада Злате Бојовић је књижевност у доба хуманизма и ренесансе и барока у Дубровнику и Далмацији.
Редовни Књига „Историја дубровачке књижевности” Злате Бојовић изграђена на изворним изучавањима архивске и библиотечке грађе у Дубровнику, Задру и Котору, и италијанским архивима и библиотекама. Књига која је постала драгоцена и као уџбеник на српским универзитетима, писан лепим стилом у традицији чувене београдске школе, ово научно дело приближило се уметничкој литератури. Злата Бојовић изабрана је за дописног члана САНУ. Део излагања у Чачку проф.др Златe Бојовић:
“Оснивачи Друштва и прво уредништво часописа несумњиво су веровали у снагу речи коју ће њихово гласило преносити и са пуним осећањем националне одговорности и патриотизма, и уз подршку државне политике, посветили су се обједињавању и очувању српства. Сигурно су о томе видели преки задатак који ће се у неко догледно време извршити, искрено верујући да је то њихов дуг времену у коме живе. Међутим, и поред јасне свести о својој мисији, нису могли знати у којој ће мери бити истински важно све оно што су у том тренутку желели да остваре. Показало се, на жалост, да је све што се нашло у прогласу о расутој српској култури и духу 1887. године, застарело само у понеком тону архаичног језика, а да је у својој суштини актуелно и после скоро 130 година.”
Др Љубодраг П. Ристић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, историчар који у својим научним истраживањимапроучава односе великих сила према Србији и, посебно, британско-српскерелације у другој половини XIX века, стране путописе (британске и француске) који говоре о Србији и српском народу током XIX века. У широком пољу научних интересовања Љ. П. Ристића налазе се интелектуалци и научници Западне Европе 19. века који су свој научни рад посветили Србији и српском народу (В. Дентон, А. Убисини и др). Истражује историју школства и детињства у Србији. Бави се и методологијом историјске науке при чему посебну пажњу посвећује концептуализму у историографији, путопису и фотографији као историјском извору. Део текста о оснивачу Друштва Светомиру Николајевићу др Љубодрага П. Ристића:
“У програмском говору који је одржао јануара 1888. године у Крагујевцу, Светомир Николајевић, председник Главног одбора Друштва Светог Саве, истакао је да ће Друштво радити „на моралном уједињењу политички искомадане српске земље, на гајењу врлина и ширењу родољубља.“ Оснивач и први председник Друштва Светог Саве Светомир Николајевић (1844–1922) политичар, дипломата, књижевник и професор књижевности на Великој школи је, у свим својим делатностима, настојао да испуњава управо патриотске циљеве.
Школовао се у Шапцу и Београду. Као одличан ђак од 1865. до 1871. године био је државни питомац и школовао се у: Цириху, Берну, Берлину, Бриселу и Лондону. Био је веома широког образовања са знањем савремених (немачки, француски, италијански, енглески, новогрчки) и класичних (латински и грчки) језика. Бавио се грчком културом и књижевношћу, писао есеје о Тациту, Шекспиру, Ариосту, Торквату Тасу, Бајрону, Монтескјеу… Писао је и путописе.
Био је један од првих народних трибуна и један од оснивача Народне радикалне странке. Николајевић је био и председник Суда Општине Београдске и, потом, председник Београдске Општине. У влади Ђорђа Симића био је министар унутрашњих дела а затим и председник владе (1894). Потом је био државни саветник. Током 1903. био је изванредни посланик и опуномоћени министар у Грчкој.
Од 1874. године био је редовни члан Српског Ученог Друштва. Kада је основана Српска Краљевска Академија (1887) постао је, међу првима, њен редован члан. Почетком 1889. изабран је за ректора Велике школе. Николајевић је, због своје речитости и полетности у говору, као и због слободоумља, сматран за једног од најпопуларнијих предавача на Великој школи.”
Тања Ракић, рођена је и школовала се у Лозници, студирала је српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду, где је завршила и мастер студије и од 2010. асистент је на предмету Књижевност од ренесансе до рационализма, тренутно похађа докторске студије на матичном факултету, бави се проучавањем дубровачке ренесансне књижевности. Од 2010. године ангажована је као лектор за српски језик у Међународном славистичком центру и у Центру за српски језик као страни. Сарађује на пројектима „Свет у Србији“ и „Србија за Србе из региона“.
Део излагања МА Тање Ракић:
“Јeдна од веома важних активности Друштва „Свети Сава“ јесте књижевни и ликовни конкурс на тему светосавља за ученике основних и средњих школа у Србији, Републици Српској, Црној Гори и дијаспори. Сваке године, свечана додела награда најбољим школским радовима неизоставни је део славске свечаности која се поводом Савиндана готово традиционално обележава у Народној библиотеци. Смотра ученика и наставника окупљених око идеје светосавља једна је од кључних идеја Друштва које је, од настанка, имало важну културно-просветну делатност. Ове године смо на слави Друштва обележили и две деценије постојања конкурса – први пут организован је 1996. године, две године по обнављањуДруштва, по угледу на Светосавски темат који је био организован пре рата.”
Тања Ракић је навела да је међу награђеним 2008. године била и Милица Јечменица, ученица школе Ратко Митровић из Чачка.
Душко М. Петровић, члан Удружења књижевника Србије. Рођен је у Превији, Рибник, БиХ, школовао се у Дрвару и Београду. Лирику и сатиру објављивао је у свим значајним листовима, писао је за Јеж и Ошишани јеж (1968-2002) за успешну уређивање (1980-1995), добио је награду Димитрије Давидовић. Уврштен је у Антологију савремене српске сатиричне приче (1979) у антологији југословенског афоризма Та паметна (1983), антологији Враг и шала-пола века српског афоризма (2002) др. Добитник је прве Награде УНЕСКО за сатиричну поезију (1971) и Кочићеве награде (2002). Књижевник Душко М. Петровић завршио је представљање рецитовањем своје песме која је објављена у последњем броју часописа Братство XIX.