Архив Југославије 29.април, у 13 сати
У предивном здању ове еминентне установе која у Међународном архивском савету има статус члана А категорије, одржано је јавно приказивање првих четирију књига едиције Памћеници у издању Међуопштинског историјског архива Чачак. Директор Архива Југославије Миладин Милошевић поздравио је присутне и пожелео добродошлицу.
Причу о Архиву у Чачку и јавно приказивање умешно је водио професор Гимназије у Чачку, Слободан Николић, који је започео објашњењем: „ ..сама реч архив потиче из хеленског језика, темељног језика европске културе, и означава најпре оно што јепочетак, прво излагање; искон, повод, узрок; начело, принцип; владу, господство, врховно заповедништво; власт, државу, поглаварство – άρχή; потом оно што јеод памтивека, прастаро, одвајкада, древно, старије, прво –άρχαίος, односнобитина челу, владати, заповедати; бити први, почети –άρχωи накрајудревне приче причати, старински писати – άρχαιολογέω, док појам архив означава владино надлештво, општину, место где се чувају сваковрсни документи (збирке повеља, докумената, писама и других аката од опште вредности). Реч pamÿtý, узета за назив читаве едиције, долази из нашег, нажалост добро заборављеног старословенског језичког залеђа и значи спомен, сећање, односно „способност човека да у свести трајно задржава трагове онога што је раније доживео и на основу тога, свесно или несвесно, изазива представе о ранијим доживљајима” Још је атински љубитељ мудрости и недостижни учитељ мишљења Платон говорио да је знање сећање – онај који се сећа јесте онај који зна. Назив установе и назив едиције некако се срећно значењски усагласише.
Архив је започео 2012. издавање едиције Памћеници,у којој се прошлост чачанског краја пише радовима самих житеља града или других који бележе сазнања о њима. До сада је пет аутора објавило четири књиге у новопокренутој едицији. Част да буде прва, добила је књига Радоша Ж. Маџаревића, Први грађани Чачка 1839-1914. Од формирања општина у Србији, председници су били углавном трговци и терзије. До 1914. године њих је у Чачку било 34. За сваког од њих Маџаревић је исписао основне биографске податке, податке о њиховим породицама, али и оно по чему су задужили Чачак, који је у то време постао мала, али модерна варош, прерастајући из турске касабе у модеран град. Многи су били и народни посланици и људи од значаја за историју Србије. У сваком случају ово је веома драгоцена књига не само за локалну историју.
Аутобиографија једног матуранта из 1941. године, професора др Миодрага Михаиловића, угледног физичара, необична је по томе што се код нас Срба ретко ко одважи да сабере пређени стваралачки пут, а да није политичар или бар књижевник. Он говори о једној драматичној епохи српског друштва у којој је и сам био учесник и сведок. Ова казивања оцртавају период од педесетих година XX века, кад аутор углавном ствара и почетак 21. века када бивамо сведоци научног развоја и друштвене деградације.
Марија Бокарев написала је књигу Писма пријатеља Стевану Крену – с краја XIX и почетка XX века, у којој Михајло Н. Зисић, пуковник – ађутант краља Петра I, Крста Ђ. Драгомировић, лекар (зет Степе Степановића); Никола Зега, професор цртања и директор Етнографског музеја; Јарослав Кужељ, лекар, почасни грађанин Чачка, и Густав Сајферт, први зубни лекар у Чачку, описују догађаје у којима учествују (од ратних догађаја у Балканским и Првом светском рату до породичних) свом блиском пријатељу који је у родном граду.
Велики председник мале вароши – повест о Веселину Миликићу. Радован М. Маринковић и Младомир Тодоровић су исписали животопис једног председника који је завредио да буде јунак у двама романима. Није било лако написати биографију посланика и председника општине, али су његов утицај на развој града, као и запажања његових савременика посредним путем забележила живот најзначајнијег председника чачанске општине.
Аутори нас лако и занимљиво воде кроз причу о једном председнику и његовом граду. Није ни чудо, ако знамо да један од аутора, потписује 120 наслова, и добитник је поред престижних награда за публицистику и књижевност и Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије. Захваљујемо господину Радовану М. Маринковићу који је дао приказ књиге и богату биографију Веселина Миликића
У јавном приказивању едиције Памћеници учествовали су: Марија Бокарев, Радован М.Маринковић, Ранко Симовић, Слободан Николић, Зоран Бранковић и Лела Павловић.