Прво јавно приказивање књиге Зорана Бранковића Дечаци са Мораве одвијало се у сали Архива Југославије у Београду 31. Маја 2019. Било је то подсећање на догађаје од пре педесет година у Чачку, граду, како је у свом запису навела Гордана Радојчић „који је како онда тако и данас, тесан за младе“. Универзална прича о свим младим, лепо васпитаним, узорним и паметним који су свирали у свакој уличици малих и великих градова једне социјалистичке земље чије је име било Југославија.
Поред две рецензије Петра Поповића и Бранке Главоњић, уводног текста Зорана Бранковића Моја прича о Дечацима са Мораве, у књизи су 14 прича непосредних учесника, који су дали свој суд или су се присетили догађаја који су обележили време рада ове групе. Бранковић је 14 сведочанстава поређао по хронолошком реду, како су чланови долазили у групу: Сећање на Беста дали су његов брат Срђан Радосављевић и Ненад Милосављевић Неша – Галија; Ратко Радојчић испричао је Моја сећања; Бранислав Бане Ђорђевић говорио је О мојим почецима, Миодраг Бата Сокић желео Бити само свој; Александар Лазовић Ацо Штиглић подсетио је и себе и друге Како је све почело; биографију Рашка Маринковића Карија дао је Бранковић, Бранислав Стијовић Стијо забележио је Моја сећања; Вељко Кадовић Хенк говорио је О музичким почецима. О Дечацима са Мораве писао је и Бора Ђорђевић. Љубинко Милошевић Мехо такође је дао своје виђење Дечака са Мораве. Причу о мом оцу Владимиру Шуњеварићу (који је изненада преминуо 2003) писао је његов син Ненад, Радомир Михиловић Точак о Дечацима и Љубодраг Јовановић Боровац. У делу књиге су и сећања осморо Чачана који су пратили рад Дечака или сарађивали са њима: професор чачанске гиманзије Предраг Ћурчић, две некадашње гимназијалке Милијана Јоловић Ђорђевић, Гоца Радојчић Церовић, Војислав Пештерац, Раша Грубор, Момир Радоњић, Радмило Мишовић и Предраг Матовић. Последњи одељак Каква је музика у друштву онакво је и друштво написала је Лела Павловић. Уз кратак осврт на музичке почетке становника Чачка у 19-20. веку дала је и приказ привредног и културног развоја (од 1950. до 1973) који је омогућио појаву великог броја рок група у граду у коме су расли Дечаци, за које је рокенрол био и остао музика од које су и за коју су живели.
Књигу Зорана Бранковића Дечаци са Мораве у издању Међуопштинског историјског архива у Чачку графички су обликовали Мирослав Марић и Снежана Ђанковић, фотографије су дело Анђелка Васиљевића, Слободана Пајића, Миленка Савовића, Драгана Митровића, знатан бројне фотографије из породичних фото албума. Лектуру и коректуру потписује Ивана Пајић, књига је штампана је у штампарији „Мајсторовић“ у 300 примерака.
Аутор Зоран Бранковић, музичар и писац, задужио је све рок групе који су у претходних пола века музицирали књигом Како је Чачак заволео рокенрол и концертом поводом 50 година рок сцене. Он је осмислио фестивал (у организацији Дома културе у Чачку) посвећен једном од првих гитариста Чачка, Драгољубу Јараковићу Јараку, учитељу младих који су стварали нову рок музику. У намери да не буде само сећање на виртуоза, Зоран Бранковић је манифестацију организовао кроз такмичење у три категорије: класична, рок и џез гитара. Фестивал је одржаван три године за редом крајем августа месеца, од 2013. до 2015. под покровитељством Министарства културе и информисања РС и Града Чачка, у организацији Дома културе. Престао је да се одржава уз објашњење да није исплатив. Остаје нам да се надамо да је могуће обнављање Фестивала који омогућава Чачанима да упознају набоље извођаче на жичаним инструментима, било да изводе класичну, џез или рок музику.