Kњига Прилози за привредну историјуСрбије и Југославије. Хипер инфлација и постхиперинфлација, чији су редактори проф. др Ђорђе Ђукић, и проф. др Александар Живковић, издавач Економски факултет у Београду, збир је експертских текстова које су редактори уврстили у овај зборник после одржавања округлог стола на Економском факултету у Београду 20. октобра 2017. у организацији Катедре за економску политику и развој. Књига садржи 304 стране и подељена је на одељке: Распад монетарног система и хиперинфлација, Реални сектор и банке пре и после хиперинфлације, Погледи из перспективе социолога и књижевника, и Прилози.
Књига је први пут представљена у САНУ априла месеца 2018. Ово је њено друго јавно приказивање. Она је аутентично сведочење о времену привреде Југославије и Србије. Писци књиге су крунски сведоци, који пишу о инверзној транзицији – тј.повратку из социјализма у капитализам, хиперинфлацији, судбини банковног система, прерасподели националног дохотка. Како је и зашто амерички економиста професор Џефри Сакс, својим постулатом да социјалистичка држава не може организовати тржишну привреду, постао један од водећих теоретичара на овим просторима. Испоставило се да је то била фатална грешка, коју ће сам аутор признати неколико година касније, јер без државе није могуће организовати и заштити тржишно привређивање.
У књизи се посебно обрађује сам процес приватизације, који је узет као срж реформе. Оно што је означено као друштвено извргнуто је приватизацији преко спонтане конкуренције између новонастајућег приватног сектора и преовлађујућег друштвеног, исход је извлачење капитала из друштвеног у приватни; други начин је обухватио регулативу подељену у два периода 1990-2000. када се врши пренос друштвеног капитала на грађане и запослене у условима санкција и хиперинфлације и други од 2001. када почиње циљана, брза приватизација – распродаја предузећа, док приходи иду у буџет. У књизи се разматрање о транзицији завршава занимљивим питањем: зашто приватизација у Србији није довела ни до раста ни развоја привреде?
Књига је први покушај да се да одговор и оцене последице транзиционе Голготе наше привредe. Једна од последица је колосална редистрибуција дохотка и националног богатства. Први талас редистрибуције дохотка ишао је кроз присвајање дужничке добити по основу узетих кредита током хиперинфлације – први облик акумулације капитала. Други талас прерасподеле дохотка вршен је кроз стечај четири највеће банке у Србији и приватизације предузећа која су била њихови дужници. Тај процес од 2002. траје и данас Трећи талас редистрибуције дохотка, дешава се после избијања светске финансијске кризе 2008. кроз крах презадужених приватних предузећа и пропаст банака са већинским друштвеним капиталом. У овој књизи разматра се како је настала хиперинфлацији, да ли се могла спречити, колико је хиперинфлација утицала на промену положаја послератне генерације, широких друштвених слојева, као и постхиперинфлацију и деиндустријализацју Србије што је довело до колапса реалног сектора привреде. Захваљујући проф. Ђукићу, по један примерак ове књиге као поклон стигао је на адресу свих архива у Србији, који је сматра да је потребна сваком озбиљном истраживачу који се бави или ће се бавити историјом модерне Србије.
О књизи су говорили академик Часлав Оцић, један од аутора, и проф.др Ђорђе Ђукић, аутор и редактор књиге.
Часлав Оцић – академик Српске академије наука и уметности; У родном Даљу завршио је основну школу. Матурирао у осјечкој гимназији, дипломирао и докторирао на београдском Економском факултету; магистрирао на: Вилијамс колеџу у Масачусетсу. На домаћим универзитетима држао је наставу из макроекономике, институционалне економике, економике Европске уније, економике техничког прогреса, економике транзиције, геоекономике, и етнополитике. Предаваo је у иностранству (Јапан, Русија, Немачка). Аутор је бројних научних дела и уредник многих зборника у издању САНУ, издвојићемо само неке: Срби на Косову и у Метохији (2006); Стваралаштво Милутина Миланковића (2009; два издања); Српска демографска библиографија 1945–2012 (2013); Могуће стратегије развоја Србије (2014). Уредник је Српске енциклопедије за област економије и члан редакција већег броја часописа. Радови су му превођени на многе језике. Више од деценије председник је Одбора за економске науке и Одбора САНУ за проучавање становништва, а од новембра 2015. до 2017. био је секретар Одељења друштвених наука и члан Председништва САНУ. Члан је Међународне асоцијације за науку о регионалном развоју (IRSA), Светске асоцијације економиста (WEA), оснивач и председник Екслибрис друштва, Међународне асоцијације екслибрис друштава (FISAE), оснивач и председник Научног друштва „Коста Цукић”, оснивач Друштва за унапређење научне периодике Линкеус, оснивач и председник Управног одбора Института за стратешка техноекономска расуђивања (ИСТЕР 21).
Проф. др Ђорђе Ђукић рођен је 1952. у Александровцу. Основну школу и гимназију завршио је у Чачку. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1975.године као најбољи студент у генерацији. Магистрирао је 1979. године на Економском факултету у Београду, док је докторску дисертацију одбранио 1984. године на Економском факултету у Крагујевцу. Радни однос је засновао у Институту економских наука у Београду 1976. где је биран у звање асистента 1977. године. У звање редовног професора на Агрономском факултету у Чачку изабран је 1995. године (на предмету Принципи економије); наредне године и на Економском факултету у Београду на предмету Банкарство. У периоду 1996-2006. године био је шеф последипломских курсева: Монетарни, банкарски и финансијски менаџмент и Банкарски и финансијски менаџмент. Од 2006. године на мастер студијама предаје предмет Банкарски менаџмент, а на докторским предмет Монетарна теорија и политика. На стручном усавршавању је боравио у Великој Британији (1984. и 1997.) и у САД (1986, 1988/89, 1994, 1996. и 2002/2003. године).
Добитник је Фулбрајтове стипендије за постдокторске студије у САД-у (Уиверзитет Станфорд) у 1988. години и Фулбрајтове стипендије за истраживања у САД-у у 2002. години. Биран је за продекана за финансије на Агрономском факултету у Чачку у два мандатна периода. Био је члан Научне секције Савеза економиста Србије, члан је многих редакција часописа. Биран је за секретара Научног друштва Савеза економиста СР Југославије (новембра 1992). Исте године именован је за члана Економског савета Савезне владе. Наредне, 1993. поново је именован за члана тог тела. Августа 1993. именован је од Скупштине СР Југославије за члана Савета Народне банке Југославије (до јула 1998). Године 1994. именован је од Савезне владе за члана Комисије за хартије од вредности (до августа 2000). Учествовао је у реализацији двају међународних истраживачких пројеката за потребе Светске банке и Европске уније. Од 2017. председник је Одбора за стратешка питања Града Чачка, који успешно води.