Милош Московљевић, рођен у селу Варна код Шапца, врло је мало познат стручној јавности иако је реч о човеку изузетно богатог опуса. Као добровољац учествовао је у Балканском ратовима и Првом светском рату, а са Солунског фронта упућен је од Владе Краљевине Србије као национални радник у Русију. По завршетку Првог светског рата био је посланик Земљорадничке странке док се није замерио краљу. Затим је 1928. код академика Александра Белића постао први доктор филолошких наука који је то звање стекао на Београдском универзитету. Као некомпромитовани грађански политичар, по завршетку народноослободилачког рата приступио је комунистима и с њима сарађивао до 1953. године. Био је посланик, потпредседник ЈНОФ-а (Јединственог народноослободилачког фронта Југославије), министар шума у Влади Србије, амбасадор у Ослу и Каиру. По завршетку политичке каријере 1953. године вратио се науци, радећи као научни саветник у Институту за српскохрватски језик САНУ, одакле је 1960. године по трећи пут пензионисан. Уз бројне радове из области акцентологије, дијалектологије и лексикографије, његови преводи руских класика и даље су непревазиђени (Рат и мир и Тихи Дон). Своје научне радове тешко је објављивао јер му је приписивано отпадништво и реакционарство. На крају, кад је успео да објави своје животно дело Речник савременог српскохрватског књижевног језика с језичким саветником 1966. године књига је забрањена одлуком Окружног суда у Београду, формално због дефиниција неких речи. На основу сазнања аутора књиге Момчила Исића, Речник (негде око 10.000 примерака) завршио је као папир за прераду у Фабрици хартије у Чачку. Тако је аутор првог речника после Вука остао без речника али и заслуженог места у српској књижвности.
Др Момчило Исић, научни сав,етник Института за новију историју Србије, приказао је биографију научника Милоша Московљевића на 690 страна, и поделио је, поред увода у коме су приказани његово порекло, детињство и школовање, на три основна дела: Политички и национални рад; Културна просветна и научна делатност и Приватни живот. Аутор књиге др Момчило Исић, приредио је и Московљевићеве забелешке (1916-1968), уложивши десетогодишњи труд и рад у приређивање и објављивање дневничког петокњижја.
Момчило Исић је докторирао е на Филозофском факултету група за историју у Београду, 1992. године са темом Сељаштво у Србији 1918-1925. Радио је као кустос-историчар у Народном музеју у Шапцу, као професор историје у средњој школи у Коцељеви, а био је и кустос у Меморијалном музеју у Белој Цркви и музеју Града Београда. Од 1986. ради у Институту за новију историју Србије. Област његовог истраживања је историја Србије између два светска рата, с посебним освртом на сељаштво, школство и однос друштва према женама. Од објављених монографија навешћемо само неке: Сељаштво ваљевске области 1929-1941, Сељаштво у Србији; Социјална и аграрна структура Србије у Краљевини Југославији, Сељаштво у Србији 1918-1941.; Основно школство у Србији 1918-1941; Основно школство у Подрињу 1914-1944; Материјално страдање основних школа у Србији за време Првог светског рата; Жена је темељ куће – Жена и породица у Србији током двадесетог века; Основно школство у крушевачком крају 1914-1941. Коаутарске књиге: 130 година образовања учитеља у Србији; Српска православна црква у Великом рату 1914-1918
О књизи, као уредник издања, говорио је проф. др Јовица Тркуља, који на Правном факултету Универзитета у Београду предаје од 1976. На Катедри за јавно право биран је за доцента на предмету Политички систем 1987, за ванредног професора 1992. и за редовног професора 1997. године. Организовао је више десетина научних скупова и као редактор приредио зборнике радова. Основао је и уређивао више часописа (Гледишта, Српска политичка мисао, Херетикус) Главни је и одговорни уредник часописа Херетикус, Библиотеке „Политика и друштво“. Шеф је Катедре за јавно право Правног факултета Универзитета у Београду. Области истраживања: политички систем, савремене политичке идеје и институције, уставно право, проблеми посткомунистичке транзиције.
Као истраживач и добар познавалац историјских збивања времена у коме је живео и радио Московљевић, говорила је др НаташаМилићевић, научни сарадник Института за новију историју Србије. Магистрирала је 2008. године на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду с темом Југословенскавласт и српскограђанство (1944—1950). Докторирала је 2016. године. Као сарадник је учествовала на више истраживачких пројеката: Историја приватног живота код Срба у 20. веку, Српски биографски речник који реализује Матица српска из Новог Сада.