Поводом Дана Архива у библиотеци чачанског архива 21. априла 2016. године приказан је филм Војног архива Србије „Пут Војног архива Србије у Великом рату“. У оквиру пројекта РТС-а „Институције Србије у Великом рату“, снимљен је пут Војног архива кроз екранизовану причу у две епизоде, о ратним догађајима у којима је важну улогу имала и брига о драгоценој архивској грађи. Филм прати догађаје од првог обраћања 3.јуна 1865. поручника Јована Драгашевића министру војном у коме је предложио да се врши сакупљање архивске грађе, преко Указа кнеза Милана Обреновића 5.фебруара 1876, којим је основан Војни архив и започела институцонализована архивистика у Србији, до кретања архивске грађе заједно са српском војском кроз ратни вихор Првог светског рата и подсећања да је Војни архив био погођен у време НАТО бомбардовања 1999. године.
До сада је снимљено седам епизода о Влади Србије, Врховној команди, Народној банци, Пошти и Железници. Поред стручних сарадника пуковника Милорада Секуловића, директора Архива, др Маријане Мраовић, проф.др Мире Радојевић у овој документарно играној репортажи учествују глумци: Небојша Дугалић, Катарина Арсић и др. Уредник и сценариста је Милица Бајић Ђого, продуцент серијала је Милорад Конрад, директор фотографије Васко Васовић, игране сцене снимио је Милан Станић, монтажу потписује Обрад Поповић, режију: Лела Јанић и Милица Бајић Ђого. За приказивање филма у Чачку захваљујемо се Милети Р. Савићу сниматељу и монтажеру ТВ Галаксије.
Пуковник Милорад Секуловић, директор Војног архива Србије дошао је са својим сарадницима архивистима: Биљаном Љубојевић и Радованом Милосављевићем. У свом обраћању подсетио је присутне на развојни пут архива, и значај који овај архив има јер чува документа војне провенијенције из периода XIX и XX века. Говорећи о архививма као чуварима културног блага једног народа, пуковник Секуловић је посебно истакао значај сарадње међу архивским установама и доступност докумената свим корисницима и истраживачима.
Директор чачанског архива Лела Павловић, подсетила је укратко: да је 22. априла 1948. спроводећи Наредбу Владе ФНРЈ о привременом обезбеђењу архива (од 12.априла) Министарство просвете Народне Републике Србије у споразуму са Државним архивом Србије, основало је у седиштима бивших окружних начелстава 16 архивских средишта. Међу њима је било и Архивско средиште у Чачку, два дана касније за првог управника постављена је проф. чачанске гимназије Маргита Радовић. Први стручни радник чачанског архива који је завршио архивистички течај у Архиву Србије била је Софија Топаловић, за 68 година у Архиву је радило укупно 43 запослена лица и 32 стручно оспособљена радника и седам управника.
У време оснивања архива у Србији је живело 6.527.966, упамћена као година великог раскола: која је започела одбијањем предлога Јосифа Висарионовича Стаљина (1. марта 1948) од стране ЦК КП Југославије и Јосипа Броза за стварање федерације Југославије, Бугарске и Албаније; а кулминирала Резолуцијом Информбироа 28.јуна 1948; започела је изградња ауто-пута Братство-јединство Београд-Загреб.
У Чачку је тада живело 12.982 становника; Чачак је те године имао 125 телефонских прикључака, већ две године постојало је Градско позориште а водовод и канализацију добиће неколико година касније (1953). Те године је формирано неколико индустријских комплекса: војно предузеће „Боба Милетић“ (маја месеца прва група од 150 ученика почела је обуку); решењима које је потписао Јосип Броз основана су: „Слобода“ и „Ратко Митровић“ које ће седиште 1964. преместити у Београд. Започели су рад и: дрвно-индустријско предузеће „Сима Сарага“, „Шумско газдинство“; „Воћар“- Чачак, трговинско предузеће „Агрострој“; пољопривредно предузеће „Повртар“; Градска народна економија. Исте, 1948. године основана је Трговачка академија, данас Економска школа у Чачку и Државна школа за дечје неговатељице, а Одлуком Владе НРС укинута је Женска занатска школа у Чачку, која је радила скоро шест деценија (основана 1890).У оквиру Спортског друштва Борац, оформљени су клубови и секције, и основан нови ФК „Полет“ Трбушани, и Градски савез културно-просветних друштава.
Те године, колектив Трговинског предузећа „Партизан“ из Чачка, проглашен је за најбољи радни колектив Министарства трговине и снавбдевања НР Србије, преузели су прелазну заставицу Владе НР Србије и награду у износу од 20 000 динара. Урбанистички завод из Београда, урадио је нови Регулациони план Чачка, тачније пројекат је урадио Јозеф Кортус, дипл. архитекта. На основу овог Регулационог плана урађен је Генерални урбанистички план града Чачка, крајем 1953. године.