У недељу 7. јуна 2015. године одржан је научни скуп „Српска револуција и обнова државности Србије – 200 година од Другог српског устанка“. Организатори конференције су Историјски институт у Београду и Међуопштински историјски архив у Чачку. Скуп је био међународног карактера, на коме је 16 учесника из Србије, Црне Горе и Русије презентовало своја истраживања којима су донели нова, али и продубили већ постојећа сазнања о Српској револуцији и изградњи модерне српске државе.
На почетку скупа, учеснике су поздравили градоначелник Чачка Војислав Илић, директор Историјског института Срђан Рудић и директорка Архива Лела Павловић. Елена Кудрјавцева и Радомир Поповић су се бавили спољнополитичким приликама у доба српских устанак, поготово улогом Русије у тим процесима. Бојана Миљковић Катић је донела нове податке о односу према заробљеним и пораженим војницима и цивилима током устанка, док је Недељко Радовановић изнео реферат о активностима српске црквене хијерархије у тим догађајима. Жарко Лековић се бавио ратним и дипломатским операцијама на територији Црне Горе и старе Херцеговине, док је Мирослав Павловић разматрао правни положај Смедеревског санџака у оквиру Османског царства. Љубодраг Ристић и Јелена Новаковић су истраживали виђење Српске револуције у очима страних посматрача и путописаца, док су Нино Делић и Милан Кутлешић то чинили уз помоћ аустријске штампе, односно британских дипломатских извештаја. Урош Шешум је с методолошког становишта анализирао могућности антропогеографије као помоћне историјске науке. Михаил Белов се бавио српским емигрантима у тадашњој Русији, док је Александра Вулетић представила значај пописа као историјског извора за проучавање ране модерне српске историје. На крају су локални историчари представили своје истраживања: Радивоје Бојовић о српској мисији Розелион-Сашаљског и Коцебуа, Ана Боловић о представама Таковског устанка у ликовној уметности, те Милош Тимотијевић о култури сећања на 1815. годину током епохе социјализма.
Сви радови презентовани на скупу биће објављени у посебном зборнику, чији се излазак најављује за крај ове или почетак следеће године.
Завршна беседа на научном скупу
Поштоване колегинице и колеге,
мислим да делим заједничко мишљење, да је научни скуп Српска револуција и обнова државности Србије- двеста година од Другог српског устанка– био веома успешан.
Намера нам је била да саопштења са овог скупа допринесу продубљивању проблемских тема о српској револуцији, неизучених у српској историографији, или да неке већ обрађене теме сагледамо са савремених научних становишта. Други, ништа мање важан, циљ овог научног скупа је допринос култури сећања, односно неговању традиције чиме ово наше данашње окупљање представља својеврсну оставштину за будућност.
Имали смо прилику да чујемо веома занимљиве реферате који ће бити публиковани у зборнику радова. С обзиром да смо чули аутентична саопштења, уверен сам да ће зборник радова са овог научног скупа имати значајно место у српској историографији.
Наше млађе колеге, докторанди и последипломци који су учествовали на научном скупу, не само да су оправдали поверење које им је указано, већ су показали завидни ниво стручуног знања и уверили нас да српска историографија у будућности може да озбиљно рачуна на њих.
На крају, имам пријатну дужност да вам захвалим што сте учестовали на научном скупу, посебно колегама из Русије госпођи Елени Кудрајвцевој и господину Михаилу Белову. Захваљујем Међуопштинском историјском архиву у Чачку и директорки госпођи Лели Павловић, Граду Чачку на указном гостопримству и на изванредној организацији скупа.
Програм и списак учесника научног скупа “Српска револуција и обнова државности Србије”.