24.октобра 2016. у библиотеци Међуопштинског историјског архива одржана је промоција Зборника радова са научног скупа Српска револуција и обнова државности Србије. Двеста година од Другог српског устанка., који је одржан 7. јуна 2015 у Чачку, у организацији Историјског института Београд и Историјског архива Чачак.
Историјски институт из Београда и Међуопштински историјски архив Чачак представили су јавности Зборник радова са научног скупа Српска револуција и обнова државности Србије. Двеста година од Другог српског устанка, који је одржан 7. јуна 2015. у Чачку, у организацији ове две установе. Скуп је одржан у склопу обележавања Битке за Чачак (која обухвата скуп ратних операција од 25. априла до 13. јуна) и најчувенијег боја на Љубићу, 1815 – 2015. Остварен је захваљујући покровитељству Града Чачка, а у организацији Уређивачког одбора који је предводио др Радомир Ј. Поповић, док су поред директора установа др Срђана Рудића и Леле Павловић, чланови били: др Љубодраг П. Ристић, (Балканолошки институт САНУ), др Жарко Лековић, (Историјски институт Црне Горе, Подгорица), др Ђорђе Ђурић (Филозофски факултет, Нови Сад), др Михаил Белов, (Университет им. Н. И. Лобачевского, Нижний Новгород, Русија).
Уз финансијску подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије објављен је Зборник на 240 страна, у коме је објављено четрнаест прилога које су рецензирали: др Андреј Шемјакин са Института за славистику Руске академије наука из Москве, проф. др Сузана Рајић са Филозофског факултета из Београда и др Ђорђе Ђурић са Филозофског факултета из Новог Сада.
Приказ првих седам радова дао је Радивоје Бојовић музејски саветник Народног музеја у Чачку, док је о осталим говорила половину др Ана Столић, виши научни сарадник Историјског инстиута у Београду, и др Радомир Ј. Поповић, виши научни сарадник Историјског инстиута Београд и главни уредник Зборника.
Објављени радови у Зборнику радова:
1. Мирослав Павловић, ФАКТИЧКО – ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ПОСЛЕ 1739.
2. Недељко Радосављевић,СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА И ЦРКВЕНО ПИТАЊЕ 1804-1825.
3. Урош Шешум, АНТРОПОГЕОГРАФСКЕ СТУДИЈЕ КАО ИСТОРИЈСКИ ИЗВОР ЗА МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА У ВРЕМЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА (СА ПОСЕБНОМ ОСВРТОМ НА ГОРЊЕ И ДОЊЕ ДРАГАЧЕВО)
4. Жарко Лековић, ЦРНА ГОРА, БРДА И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА У СРПСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ (1804-1833)
5. Михаил В. Белов, СЕРБСКИЕ ЕМИГРАНТИ В БЕССАРАБИИ, МИЛОШ ОБРЕНОВИЧ И РОССИ
6. Елена П. Кудрјавцева, ВТОРОЕ СЕРБСКОЕ ВОССТАНИЕ 1815.Г. И МЕЖДУНАРОДНИЕ ОТНОШЕНИ В ЕВРОПЕ
7. Бојана Миљковић Катић, Љубинка Катић, ОДНОС ПРЕМА ПОРАЖЕНИМ У БИТКАМА ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА
8. Радомир Ј. Поповић, БУКУРЕШКИ МИР, КНЕЗ МИЛОШ И АУТОНОМИЈА СРБИЈЕ
9. Нино Делић, АУСТРИЈСКА ШТАМПА О СРБИЈИ 1815-1833.
10. Александра Вулетић, ОД ПОРЕСКИХ СПИСКОВА ДО ПРВОГ ПОПИСА СТАНОВНИШТВА И ИМОВИНЕ. ОВЛАДАВАЊЕ ЉУДСКИМ И МАТЕРИЈАЛНИМ РЕСУРСИМА У ОСЛОБОЂЕНОЈ СРБИЈИ (1815-1833).
11. Љубодраг П. Ристић, СТРАНЦИ – САВРЕМЕНИЦИ О КНЕЗУ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
12. Милан Кутлешић, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИ: ДИПЛОМАТСКИ ИЗВЕШТАЈИ И ПРВИ КОРАЦИ КА УПОЗНАВАЊУ БРИТАНАЦА СА СРБИМА
13. Ана Боловић, Борисав Челиковић, ТАКОВСКИ УСТАНАК У УМЕТНОСТИ XIX VEKA
14. Милош М. Тимотијевић, БОЈ НА ЉУБИЋУ У ЗВАНИЧНОЈ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОЈ КУЛТУРИ ЧАЧКА ТОКОМ XIX И XX ВЕКА