Обележавање седамдесет година рада Архива настављено је отварањем изложбе историчара Душка Топаловића, Српско – шведски дипломатски односи.један век од успостављања директних дипломатских веза 1917-2017. Занимљиво да су дипломатске везе успостављене у време трајања Великог рата, тачније, када су се Двор, Влада, Скупштина, војска и део српског народа налазили у изгнанству. Влада Краљевине Србије на Крфу донела је указ 1.новембра (по новом календару) 1917. којим је именовала правника Богољуба Јевтића на место секретара српског посланства у једној неутралној земљи, Краљевини Шведској. Месец дана касније министар иностраних дела Никола Пашић, наложио је саветнику при краљевском посланству у Букурешту, песнику Милану Ракићу, да у својству отправника послова отпутује у Стокхолм и отвори српско посланство. Милан Ракић је примљен у свечану аудијенцију јануара месеца 1918. код краља Густава V (1907-1950).
Аутор изложбе Душко Топаловић студирао је историју на Филозофском факултету у Сарајеву где га је почетак рата 1992. године затекао на завршној години студија. Основне студије је окончао на Јужном универзитету у Стокхолму где је 2000. године одбранио магистарски рад на тему „Исламизација у БиХ са посебним освртом на такозвано богумилско питање“. На истом Универзитету је потом држао курсеве из Балканске историје и бавио се научним радом. У међувремену је 2008. године завршио студије архивистике и исте године прелази у шведски Војни архив где је обављао послове вишег архивског радника. Од 2011. је запослен у Педагошком заводу за град Стокхолм где и данас ради.
Како се главно подручје научно-истраживачког рада аутора изложбе, Душка Топаловића односи се на реконструкцију културних, економских и дипломатских односа између шведског и српског народа од почетка обнове српске државности 1804. до стварања Југославије 1918. на ту тему је објавио преко тридесет научних радова на српском, шведском и енглеском језику. Тренутно за штампу припрема монографију „Развој српско-шведских дипломатских, економских и културних односа до стварања Југославије“ која уједно представља његову докторску тезу. Један део тог рада садржан је у изложби која је постављена у Галерији Архива.
Изложба садржи 135 екпоната који сликом и текстом илуструју ток развоја историјских односа од 1882. када је краљ Милан Обреновић затражио од Уједињеног Краљества Шведске и Норвешке да призна самосталност земље која је добила независност Берлинским конгресом 1878. Следе документа и фотографије које се односе на званично започињање дипломатских веза Краљевине Србије и Краљевине Шведске (1917) и завршавају се 1919.када је створена нова државна заједница Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У методолошком погледу раздељена је на пет тематских целина: дипломатски, политички, конзуларно-комерцијални и хуманитарних веза два народа. Документа и фотографије потичу из шест архивских инстиутуција и две библиотеке Србије и Шведске и две приватне колекције које је сабрао и приредио Душко Топаловић, историчар и архивиста.