Четвртак, 24.март 2022. у 13,00 библиотека Архива
Jавно представљање зборника радова са научног скупа Србија 1918: ослобођење домовине, повратак ратника, живот у новој држави, у издању Међуопштинског историјског архива Чачак, Инштитута за културне ин споминске штудије Љубљана и Центра за историју Југославије и савремену националну историју Филозофског факултета у Београду. Уредник издања, Љубодраг П. Ристић, одговорни уредници Лела Павловић и Ото Лутхар. Рецензију потписују академик Љубодраг Димић, др Радмила Радић и проф. др Вацлав Штепанек. Зборник је штампан је у штампарији Мајсторовић у 300 примерака. Лектура и коректура је поверена професору Слободану Николићу, превод на енглески Миљани Протић и Марини Адамовић-Куленовић, издање је графички обликовала Снежана Ђанковић.
У представљању зборника радова са међународног научног скупа одржаног у Међуопштинском историјског архиву Чачак, децембра 2018. Учествoвали су: проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ, др Љубинка Шкодрић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије и др Љубодраг П.Ристић.
Укратко су представили 22 објављена рада у зборнику Србија 1918 ослобођење домовине, повратак ратника, живот у новој држави, зборник радова Србија 1918; Ослобођење домовине, повратак ратника, живот у новој држави у издању Међуопштинског историјског архива Чачак Instituta ya kulturne in spiminske študije, Ljubljana и Центра за историју Југославије и савремену националну историју Филозофског факултета у Београду. Радови са одржане научне конференције : Љубодраг Димић, Крај Великог рата у југословенско уједињење; Мира Радојевић, Демократију на искушењу (1919-19121); Александра Колаковић, Остварење југословенске идеје – поглед из Француске 1918. Године; Далибор Денда СРПСКИ ОФИЦИРСКИ КОР ИЗ 1918. ГОДИНЕ И ВОЈСКА КРАЉЕВИНЕ СХС/ЈУГОСЛАВИЈЕ; Миљан Милкић ФОРМИРАЊЕ ВЕРСКЕ СЛУЖБЕ У ВОЈСЦИ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА; Владан Виријевић,„ОТОМАНСКИ ДУГ“ ИЛИ „ЗАШТО КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА НИЈЕ ПОТПИСАЛА МИРОВНЕ УГОВОРЕ У СЕВРУ (10.08. 1920.) И ЛОЗАНИ (24.07. 1923.)“; Јована Шаљић, ПОЛИТИЧКО ОРГАНИЗОВАЊЕ БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКИХ МУСЛИМАНА У ПОСЛЕРАТНОМ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДРУШТВУ; Вацлав Штепанек, Т. Г. Масарик и настанак Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца; Драган П. Бакић ,Матеја Мата Бошковић: прилог за биографију српског дипломате; Момчило Исић, МИЛОШ МОСКОВЉЕВИЋ, ПОВЕРЕНИК ВЛАДЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У РУСИЈИ 1917-1918; Oto Luthar, UMIRUĆE SEĆANJE NA SLOVENAČKE DOBROVOLJCE U SRBIJI ZA VREME PRVOG SVETSKOG RATA; Љубодраг П. Ристић, СТРАНЦИ – СВЕДОЦИ СТРАДАЊА СРПСКОГ НАРОДА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ; Дуња Душанић, КАКО ЧОВЕК ПЕВА ПОСЛЕ РАТА?ЛИК РАТНОГ ВЕТЕРАНА У МЕЂУРАТНОЈ СРПСКОЈ ПРОЗИ; Борис З. Милосављевић Друштво после рата. Сенке великог успеха; Ана Столић„ЛАКШЕ ЈЕ НАШИ ‘ЗАШТИТНИКА’НЕГО ЗАШТИТУ”. ПОСЛЕДИЦЕ ВЕЛИКОГ РАТА и ДРУШТВО ЗА ЗАШТИТУ ДЕВОЈАКА; Биљана Б. Вучетић, ОСВРТ НА РАД БОЛНИЦА АМЕРИЧКИХ ЖЕНА У СРБИЈИ И НАКОН ВЕЛИКОГ РАТА; Јeлица Новаковић-Лопушина, ХОЛАНДСКА ПОРАТНА МЕДИЦИНСКА ПОМОЋ У СРБИЈИ.ИЗВЕШТАЈИ ДР Ј.Е. ЛИНЕМАНА (1919–1921); Мирослав Пурић, ЖИВОТ У ЧАЧАКУ ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ РАТА; Драган Драшковић, КРАЉЕВАЧКИ КРАЈ ПОСЛЕ ОСЛОБОЂЕЊА 1918.ГОДИНЕ; Радивоје Бојовић НЕЗАВРШЕНА „ИСТОРИЈА 10. ПЕШАДИЈСКОГ ПУКА“ ЈОВАНА СТ. РИСТИЋА; Никола Баковић, БРОНЗА РАЗДОРА. ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ У ЧАЧАНСКОЈ КУЛТУРИ СЕЋАЊА; Милош Тимотијевић,ВОЈНИЦИ, СМРТ И НАДГРОБНА ОБЕЛЕЖЈА : ПРИВАТНО СЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКИ РАТ У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ.