Поводом Дана Града у Међуопштинском историјском архиву Чачак, одржан је округли сто Командант слободног Чачка Рако Левајац и његово доба.
Прошло је 240 година од рођења првог заповедника ослобођеног Чачка, војводе Раке Левајца, једног од најугледнијих Карађорђевих устаника и представника на Остружничкој скупштини. Као српски изасланик био је на преговорима под покровитељством Аустрије у Земуну маја 1804. године. Као устаник учествовао је у свим важнијим бојевима Првог српског устанка. На списку устаничких вођа, октобра 1804.године који је састављен у Земуну, био је и Рако Левајац, који је на челу Пожешке нахије са 108 села. После пропасти устанка Рако Левајац је остао у Србији. Првих дана по избијању Другог српског устанка, учествује у борбама за ослобођење Чачка. Остао је у сећању као велики јунак. Умро је 17/29.октобра 1833. године и сахрањен са јужне стране цркве у Мојсињу.
Округлим столом о Раку Левајцу, наставља се представљање значајних а мало истражених личности из прошлости, које смо започели 2012. године када је објављена прва књига едиције Памћеници Радоша Ж. Маџаревића, Први грађани Чачка, у којој су забележени животописи свих председника општине чачанске од 1839. до 1914. године. Две године касније, у оквиру обележавања два века од подизања Хаџи Проданове буне у Трнави, чачански архив је издао монографију др Животе Марковића Војвода Хаџи Продан Глигоријевић. Наредне 2015. године одржан је округли сто са професором Правног факултета др Јовицом Тркуљом посвећен професору и министру, Чачанину Михаилу Константиновићу.
Захваљујући радовима учесника округлог стола Командат слободног Чачка Рако Левајац и његово доба приближили смо време прве половине 19. века кроз опште политичке прилике, демографске и популационе промене, привредне токове, опажања странаца о српском народу и његовим вођама, са посебним приказом рудничко таковског краја и војвода са тог подручја, коме припада и Рако Левајца (порекло из Љеваје) и његова породица.
Први беседник др Радомир Ј. Поповић, (Историјски институт Београд) чија је област истраживања политичка и друштвена историја Србије прве половине 19. века. Он је презентовао свој рад о српским војводама и Раку Левајцу у историјском и социолошком контексту.
Др Александра Вулетић (Историјски институт Београд) чија је област истраживања друштвена историја Србије у 19. веку и историја породице, приказала је миграциона кретања и демографске промене у Србији, у првој половини 19. века, када су Котража и Прањани имали више становника од Чачка.
Др Бојана Миљковић Катић (Историјски институт Београд) чија је област истраживања историја српског друштва у 19. веку, привредна и друштвена историја Кнежевине Србије, занимљивом причом о основним привредним гранама и развоју привреде у ослобођеној Србији, како у Карађорђево тако и у Милошево доба, доказала је да је Рако Левајац био уважени сточни трговац и пре почетка устанка 1804.
Др Љубодраг П. Ристић (Балканолошки институт САНУ) бави се истраживањем политике великих сила, посебно Велике Британије према Кнежевини/Краљевини Србији у 19. веку, као и истраживањем страних путописа који говоре о Србији и српском народу током 19. века. Његов рад о странцима који су упознали Србију и Србе (Пирх, Каниц, Куниберт, Буе) и њиховом виђењу како народа и обичаја тако и њиховог владара, Милоша Обреновића, представља значајно сведочанство о времену када је Кнежевина Србија постала занимљива Европљанима.
Александар Марушић, историчар, виши кустос, бави се истраживањем завичајне повеснице рудничко таковског краја. Један од уредника стручне каталошке публикације Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе, у оквиру које су до сада објављене четири књиге које су привукле пажњу стручне јавности. Марушић је приказао значај рудничко таковског краја у српској револуцији, кроз улогу војвода (међу којима је Рако родом из Љеваје) и кнежева, у стварању државе српског народа,
Горан Левајац је професор историје у Другој крагујевачкој гимназији. После дугогодишњег истрживања написао је књигу Рако Левајац заборављени војвода која ће ускоро бити штампана у издању Историјског архива у Чачку. Његов рад овухвата истраживања о породици Левајац и разлоге због којих је Рако Левајац заборављени војвода скоро два века.